Женски свет

СРПКИЊЕ ПРЕ ПЕТ СТОТИНА ГОДИНА.

II рнбдизкуј e ce дан, кад ће ce на tdmfifgjp вршити пет стотииа година, од како је српска драгава претрпеJla на Косову пораз, од ког се више ни опоравила није. Наступају они свечано тужни треиутци, који нас увдижу изнад свакидашњег живота, који нас својим усноменама везују за нашу (*јајпу ирошлост, коју Србин никад није заборавио. То врело није иикад у народу усануло, пиз тог врела црнео је ерпекн народ снагу, која га је одржала у невољп кроз толико векова и сачувала га, да је дочекао падање оних, који су му пре иет стотина година стали ногом за врат. Успомена на некадању величину и славу, остала је и у потиштеном пароду жива. Груба сила могла је саломитн снагу, алн није кадра била да уништи дух, који је остао вазда будан и чио. И кад ми данас прослављамо уепомену на Видов-дан од пре пет стотипа година, онда се ми сећамо оне величанствене борбе, која је вековима трајала; сећамо се оне издржљивости, која пас није ни у најтежим часовима напуетила; сећамо се оне српске свести, која нас је одржала а која није могла омлитавити ни иримамљивим понудама оних, којн су нас нобедили, ни мукама, којим је мучен дух и тело срнско; ми се одушевљавамо сриском вером и српским гусларима, који су нас крепили, да не малакшемо. Испод гаришта српске државе тињала је жеравица народпог живота; по шумача и скривенпм гудурама храиила се и чувала срнска мисао, док није дошао час, да можемо ведрпје гледати у будућност .... Ето то је прави значај косовске ирославе, која се на све стране Српства хоће да ирослави. Поводом тог свечаног дана много се пише. Читали смо разна мишљења о томе, ко је крив поразу на Косову; читали смо, како се увеличава и умаљује косовска несрећа; читали смо о етнограФским и геограФСким међама данашњег косовског вилајета и о важности тог знаменитог комада срнске земље у негдашњој држави

српској; читали смо ледена расматрања о судби Српства после коеовске битке и ватрене и одушевљепе славопоје косовским јунацпма и њиховим потомцпма. Па ипак има још доста да се пише о косовским догађајима, и да се нронађу узрочне све:ш тих догађаја са живогом народнпм. Наша исгорија још није нанисана у целости; још има ваздан тамних страна, које треба осветлити. Али и оио, што се зна, слабо се односи иа унутрашњи живот народни; више се односи на полптички живот н на рад ерпских владалаца. С тога је и тишко писати о опима предметима, што сиадају у културпу историју народа. Ми смо ради на овоме месту, према нрограму овога листа. а на догледу косовске прославе, да се запитамо : Еакве су биле Срикгте ире иеш сшошина година ? Рекли смо већ, да нам наши историчари на ово још не одговарају. Како да се помогнемо, да се и ми сетимо косовске прославе? Где сви ћуте тамо песма у нас говори. Морамо се дакле обратити народнпм умотворинама, да из њих пађемо од говора иа наше иитање Народне умотворине, у овом случају народне песме, ако и нису сигурне, да из њих можемо црнети историјске истине, ако се тамо увек и не цртају верио прошли догађаји, ипак има у њима богатог градива, да се из тог оцени схвакање народно и да се види у млогпм нриликама живот народни. Као што природњак из наслаганих слојева земље чита прошли живот природе. тако и умотворине једног народа могу да послуже. да се из њих учи дух, језик морал и ум иародин. За нашу данашњу тему има доста градива у народним умотворинама, да можемо одговорити на нитање: какве су биле наше женске ире пет стотина година. Одмахпри уласку сусретамо једну традицију, која се односи на Српкиње. Традиција каже: две еестре, кћери кнеза ЈГазара посвађале се, позавадиле су своје мужеве II услед тога нало је сриско царство.

163

ЖЕНСКИ свнт.

164