Женски свет

сва наука и све образовање; и то су они хроми, кљасти и наказни иратиоци великог и узвишеног нобедиоца у свету културе. . . Да видимо je ли тако? Не треба дуго да се осврћемо, па ево одмах лена примера. Ми грешимо против свог здравља чим у јутру очи отворимо. „Ко таки не устане како се пробуди, тај није разумео миг ириродни“ (Hippel) огрешио се о своје здравље. .. . Кад се човек већ одмори, испава и пробуди, онда му постеља није више нужна. па треба да је остави. У мекости и топлоги постељских хаљина су за тело сасвим другс прилике, него у оделу, на ако их не изменемо: или ће нас без нужде и против наше воље и онет изнова умирити и уснавати, или ће нас будне тако распарити и разнежити, да после и не осетимо природно дејство одмора и сна. Ако наново заснимо, тај други сан није дубок и миран као природан, него испрекидан, бунован и иун свакојаких снова; а ако се онет будни излежавамо, навали на нас нека лењост и не одлучност; нека тромост и слабост. Кад најпосле једва-једвице себе свладамо; или кад пас ко силом из ложе изгони да се не улежимо: чини нам се, као да се нисмо пи одморили ни испавали, —• управо; као да нисмо никако ни легали. Место бистрине и једрине у глави, терет и бунило; место бадрине, тупост или раз драженост; место једрине и свеже боје, бледило у подбухлост; место снаге и окретности, тромост и слабост; место глади и ирохтјева зајело; бљутава уста и ситосг. . . Бадава се умивамо и пљускамо; никако да освежимо сановне веђе; никако да сперемо са себе умор и нерасположење. То нас прати свугде; то нам смета при послу; то нам квари весеље и уживање; то нас мучи на сваком кораку тако, да нам је

доиста цео дан изгубл>ен. Толико нас то гони ако се само ио каткад заборавимо, а ко уведс у обичај, те се сваки дан излежава, томе теку дани споро и несносно, док му се најиосле та погрешка збиљски пе освети било на телесном или на душевном здрављу. И ако не изгледа, престуи је великњ, н не може проћи без последица. Да лењивац нншта друго не узме у рачун нека само помиели да сс при излежавању купа или управо кисели у зноју и гасовитим изметинама свога тела као у каквој брљи, а да место чиета, свежа и миомирна. јутарња ваздуха дише атмосФеру, коју је сву драгу ноћ кварио Ако је то морао за време природпа одмора и сна, сад бар нема те нужде Још је много горе, кад се човек дуго изле жава, па уз то још и чита а то јамачно чини мнозина од мојих поштованих слушалаца. Они јамачно п не оиажају, да се такмм читањем слмбо душевно помажу особито ако је лектира тсжа а да, на против, своме телу праве свакојаке неприлике ћад човек лежи оиток крви му је измењен, особито у горњим деловима гела, дакле понајвећма у глави. С те промене ни мозак ни очи нису спремљени за теже послове (као што је н. нр. читање и студирање, иа за то се и мозак јаче наиреже и очи више кваре, кад се у постелш чита и душевно ради. Исто то вреди и за прилике, кад се у опште лежећки чита, ма то било и изван постеље (н. ир. на миндерлуку), и сви а особито млади, једри и пунокрвни људи јако греше, ако се на то навикиу. Немачки песник (Freiligrath) знао је, дакле, врло добро и физиологију и нсихологију, кад је нагшсао ове стихове: „Нема храбре и чиле душе, да изврши одважно и храбро дело ... јер је много у постељи лежао и читао“. (Наставиће се.)

ИЗ РУСКИХ ПЕСНИКА.

Не срећа, него достојанство човечанско главна је цељ у животу. Тургеиев. Срећа не зна за сутра; оиа не познаје ни јучерашњега дана; она се не сећа прошлости, нити мисли о будућности; она има само садашњост, и то не дан него тренутак. Тургењев. Младост једе позлаћене колаче, па ми сли, да баш то и јесте хлеб насушни; а доћи ће време па te заиросити и црнога хлеица. Тургењев.

Свако је дело само онда свето, кад уђе у њега душа човечија. Јаков 11 олонски. Где нема љубави, онде није ни весеља. Иушкип. Блажен ко верује, топло му је на свету. Драматичар Грибоједов. Без горкога, непрестаног труда пема вештака. Тургењев. Речена је реч сребрна, а неречена злато. Руска нар. пословица.

245

ЖЕНСКИ СВЕТ.

246