Женски свет

У Француској је Фабрикација стакла уведена за Лудвика XIV. Французи су шиљани у Мурано, да изуче вештииу пра вљења стакла. Прва је Фабрика дигнута 1665. у Турлавиљу код Шербурга и та је постојала све до године 1808. Главна је тежња била, да се отме од Мљетака монопол прављења огледала. А то је и испало за руком, јер је 1688. год. Аврам Тевар изумео како ваља плоче огледалске лити; пре тога су се дувале, те нису могле наравно да буду тако велике. Омање радње са стаклетом биле су и ире у Француској. Извештај о Француској издожби од г. 1849. спомиње једну Фабрику, која је још 1290. ностојала. Она данас Фабрицира еамо бутеље и у њој раде 200 раденика У ночетку 14. века влада је Француска дала нраво за Фабрикацију стакла само илемићима ио рођењу. А они су II иначе уживали нека права и користи, услед чега су им нородице јако обогатиле. У Енглеској је прва Фабрика отворена 1557. и то у Лондону, где је и почетком овога века још постојала. Но има доказа, да се већ и пре тога са стаклетом радило у Енглеској. У почетку 17. века су чешки раденици около Њу-Кастла дизалирадионице застакло, а 1673 је херцог Букингхемски и Млечане довео у земљу, да праве огледала, Бећ у почетку 18. века је еиглеско стакло веома онасан такмац млетачгшм и Фран-

цускпм ироизводима. Енглеска je влада при изводу стакла оиростила Фабриканти ма норез и још их је новцем потпомагала. У Шотској је добио лорд Хај под вла дом Јакова IV, године 1618. на 31 годину искључпво право, да стакло Фабрицира за целу земљу. Године 1627. је лорд иродао то право Робинзону, трговцу са хаљинама, а овај га је иродао вицеадмиралу за 250 Фунти стерлинга. Енглези су ирви били, који су II у Лоршугалској г. 1750. под владом Јакова V. подигли Фа брику за прављење стакла. Још и г. 1846. и 47. су но скуне новце врбовали раднике из Француске. У радницима је била оскудица, јер раденици су само своје синове поучавали у прављењу стакла, те их је мало било, док се није почело и другима давати поука у томе, те су за кратко време умножили се радници. • Шведска је добила прву Фабрику 1641 У Сев. Америци је нрва Фабрика отворена 1790. у шуми од Њу-Хемпшира. А отворио ју је неки Роберт Хју (Hewes). Испочетка није ишло од руке, но кад је г. 1803. неки Немац нреузео носао у Бо стону и кад се држава обвезала да ће за сваку стаклену плочу дати извесну награду, онда се брзо почело напредовати тако да се и данас Бостонско стакло сматра за најбоље у Америци.

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

У раденичкој школи женског друштва у Београду обављен је годишњи иснит 26. и 27. јуна о. г. с којим је женско друпггво потнуно задовољно. У тој школи беше у почетку минуле школ. 188 8 / 0 . год. угшсаио у I. разреду 25 ученица; у 11. разр. 22, у 111 разр. 19 и 4 су ирактиковале, свега 70 ученица. За време целе године евојевољно су оставиле школу 16 ученица. 3 ученице су свршиле практику и иступиле, а 2 су отпуштене због рђавог владања. Према томе полагале су испит свега 46 ученица из ева три разреда. 2 ученнце због болести пису исиит нолагале и 1 својевољно хоће да понови

рад још једну годниу. Ученице ове уче осим рада (кројење и шав белог рубља и женских хаљинај још срнски језик, рачун и лепо иисање. За отличан усиех награђене су шиваћим машинама ученице: Зорка Петровићева, Љубица СтеФановићева и Стојана Ристићева. Окупштине учитељске. Где се учитељи крећу, где се они састају и разговарају о душевном и моралном благу рода свог, ту је бољ.итак и напредак на путу. Овог августа месеца беше мимо оне у Новоме Саду од јула месеца о. г. још две очшше сриске учитељске скуаштипе, једна с ове стране у В. Кикинди а друга у Србији у Нишу,

277

ЖЕНСКИ CBET

278