Женски свет

васпитања, па још ако је нородица спољашње и унутрашње као што треба. Руско школство је коракнуло на боље, нанзионати пропадају, политичко стање и ме!)ународносна иитања су од веће важности, него ире. Руска породица се стара за васнитање свога детета, па га шаље на своје школе, или му држи дуже време кућевног учитеља; илн га дају у препоручене породице у иноземство нарочито у вароши, као Дрезден, где политика није ухватила корена и разјела друштвени живот. Иетина, да се руски одношаји врло рђаво тумаче, да традиције о руским нечовечним делима за време Наполеона нису угашене, али Рус у свакој прилици остаје Рус, а нуз то je изображен и његов дух и срце. Дивни Руси и Рускиње са својом пријатношћу, својим знањем и умењем, својнм слободним ii друштвеним животом задобили су много у страним земљама. Изображен Рус, који живи у иноземству, задобије првенство међу свима народностима, јер је у њему оличен слободан и друштвен живот, а то све мамп. Код отмених Руса је дечије изображење ограничено на породицу и њено васпитање. Отац се слабо брине за дете, он ради на грдној површини своје земље, илн се одмара у Петрограду, у ииоземству, а детету је оставио учитеља и васпитаљу. Мати се бави само надгледањем како се деца втспитају и читањем. Но често ову задаћу врши и стара дадиља, која је све и сва у руској породици, па ко би се њој противио, тај би изгубио сву породичку важност. За време васпитавања није до звољено дете ћушити или прутом пстући, ако би се ипак усудила васпитаља и овом слично учпнити, то би мати са њом држала „коиФеренцијуР, на којој би изнели

главнија питаша п иачин васпнтања иа би и сама васпитаља добила коју опору. То је нова особина, да се у козачкој земљи са децом тако благо и нежно, мирно и стрпељиво постуиа, што је реткост у свету. Кад је све покривеио снегом, онда се васпитава пајвише. У неким породицама имаде и више васпитаља, које су већином Немице. Руси имају особити дар за језике, а особито су чувени у Француском језику. Породичко васпитање се састоји из наставе у вери, из говора страних језика и из читања. На школама су још слабо заступљене ириродне науке и техника. Ако је дете неспоеобно, или баш неће да слуша академије, а ои се ода на војнмчку или економску струку. Као војнику слободан му је ириступ у аристрократске палате, а тај је нозив често средство, да се богато ожени. Породнчан је живот лепши, но што се мнсли, јер влада побожиост, морал и озбиљност. Народних школа врло мало има, а том је узрок оскудица у новцу и у наставницима. Прошле годиие је дала држава 85,000 рубаља на подизање школа. Многа су села без школе, многе су школе без средстава. Многи опет криве свештенство, да оно смета иаводном образовању, али је напротив свештенство врло заузето. У Русији поред оскудице у реалним и техничкнм школама, влада још принцип да се треба клаемчпо образовати, а мећутпм трговина, економија и индустрија остају на старом месту. Начин породичког васиитања и његов утисак то је претежије и од саме науке, то су основ народности, а то влада у руској нородици.

3АПИС.

те јад обхрва и невоља свлада, Пуди ипак човек, не дај се, не клони! Одржи се тако, да те крепи нада, А воља на поштен рад нека те гони !

Манастир Шгташовац, 1889.

Утеши се ! . . . има и страшниЈих беда! Сећај се и моли милостивог Бога, Па ћеш брзо доћи до лешпих изгледа И на скоро тад се опростити тога !

Ив. М. Поповић

265

ЖЕНСКИ СВЕТ.

266