Женски свет

било то у јелу, оделу, намештајима, весељима, забавама, раду и т. д. те пази. да их одмах сазнаш, распитај се за то код његових блиских, или у њега сама, на му удешавај по вољи, осим ако се те навике не клоне на пропаст куће ил његовог здравља па ће и он теби још више удешавати. Држи свог мужа као свог највећег пријатеља, који ти је дошао у госте и којега си рада, да угостиш најлепше и да га себи приљубиш. Свађа и раздор међу својима грђе је од отрова. Све свађе међу мужем и женом изађу из ситница и јогунства, с речи у реч уђу у највећу заваду. Је ли вредно, да човек жртвује све радовање своје за маленкости, за тврдоглавство, за луди инат и један цигански тријумФ (победу). Свађа је знак луда и цигана. Сваки тренутак раздора и мржње убија ти читав век љубљења и грљсња. Плутарх. Срдња убија лепоту, као мраз поље, окаља и убије име, као бура свеж цвет, и није никад ни лепо ни право, да се жена срди на мужа. Срдита је жена као замућен, нечист, блатнав, смрдљив извор, из кога неће зажелити нико ни је дне кани воде. Твој је муж, твој ранитељ, твоја светлост, твоја глава, твој го сподар и твој цар, он се брине за твоје издржавање, жртвује свој живот по најмучнијим пословима на суву и на води, туче се дању са мразом, ноћу са буром да ти почиваш у кући топло и мирно, а ништа не тражи за накнаду и за награду, до само љубав и оданост, мала плата за онолики труд. Што је поданик дужан свом цару, још више је жена свом мужу, па кад је она јогуница, ћудљива, намрштена, прека и непокорна праведној вољи

његовој, шта је онда, него најопакији бун товник, невера и издајица најмилијег господара. Ја се чудим, да могу жене тако неувиђавне бити, да мужу могу рат објавити, а треба пре да клече и да мир просе ; од куда могу и желити да владају и да заповедају и да по нешто силом истерују? Да зашто је наше тело њежно, меко и немоћно, слабо за сваки труд и непогоду у свету, него да меко срце и блага душа, ти њежни гости у том њежном дому станују. Разберите се ви јогунасти, а слаби црви! И моја ]е душа била тврда као и у које од вас, и моје срце пусто толико, да сам реч за реч, срдњу срдњом вратила (говори једна женска), ал сам вид’ла, да је наша снага нула, наше оружије слама, а ми још слабији од немоћне деце и чинимо се, што ни најмање нисмо. Шекспир. Тешко кући где кокош пева а пет’о какоће. Турска нар. послов. Тишином и благошћу жена свет надвлада, а виком и беснилом и децу иротив себе раздражи. Тудљивост мужа и жене убијају мир домаћи, ту основу домаће среће. Увек изгуби жена кад хоће силом и снагом, а увек добије, кад љубављу и умиљатошћу тражи од мужа што. У браку је најглавнија прва олуја; све друге после отуда долазе. Чувајте се од ирве омразе. Жица кад пукне не утврди је више, увек се после онде кида. Што која жена свога мужа већма воли, то и више смишља, како ће му живот осладити. Шго жена мужу нопусти, то себи добро учини, што муж жени попусти, опет себи добро учини.

РЕФЛЕКСИЈЕ.

»(Шорно дух се диже Ца кроз маглу сенка продре До светлости истине; Ал је земљи тело ближе, Тело оков душе ведре Не достиже висине. Нламеп кроз дим пута крши Цок чистини дође;

Душа правој вери ирисие, Кад све сумње прође.

Природа и Бог. Природа је савршена справа Узор дивни савршенства свог, Дух, што справу ту животом нуни То је снага чиста: то је Бог! * #

301

ЖЕНСКИ СВЕТ.

302