Женски свет

То ваља пазити на ногама, ушима и на врату. „Лети кад је велика вру Кина, ваља дете само у кошуљици мећати у кола. Како ее оно онда добро осећа! Одмах подигне ножице и почне гукати. А како мора човек ону дечицу жалити, која су и у сред лета у нерју утрпана. Покрај свог нашег „просвећоног“ столећа, како мало има разумних матера, које зн.ају да своју децу разумно негују. Кад би одраслог човека у најјачој врућини у перје утрпали, тај би се ваљда морао угушцти. Знам да ће по гдекоја мати рећи : „То јс сасвим нешто друго, одрастао човек и тако малено детенце; таком малом детету нужна је топлота, јер је нема.“ Али ово мишлење не стоји. Јер само кад онииамо тело малог детета, уверићемо се о противном. Колико је већ деце тако пострадало, што су до грше били утрпани. „Кад хоћемо дете из кола да дигнемо, онда га треба тако положено дићи, да су нам обе руке иснод њега подметнуте, јер су детиња леђа слабачка, оио не може само да се држи управо, кости су му још њежне и слабе, па би се иначе могла леђа искривити. Пре нетог месеца не би требало дете никад тако држати, да нам седи на једној руци. Онда ће дете израстити нраво као свећа, и имаће лено држање. Жалосно је то видити, како дете већ од шест недеља у хаљинице облаче, на га носе на једној руци, а глава му се тамо амо љуља. То није ни мало паметно, кад се пре петог месеца дете сасвим слободно

носи. Дете треба да у коли лежи, и да се не носи све дотле док оно само није толико ојачало, да се из кола подиже. У шестом месецу може се дете сваки дан по један сат мећати на патос да седи. Доцније се може увек, чим је у коли немирно, мећати да седи, па кад довољно ојача, опо ће иочети да иузи. Кад је дете научено да седи и да пузи, оида му мати може и шити и други иосао у соби радити, а кад је научено само да се иоси, онда је мати везана, не може ништа радиги, мора дете држати; јер није свака мати у стању да држи своме детету дадиљу. „Најбоље што својој деци можемо дати, то је свежи ваздух. Не може човек мислити, како се мало дете на свежем ваздуху развија, како на пољу добро спава и како је добро. Ништа деца тако не волу као свеж ваздух ; онда су једра и румена, а деца, која су увек у затвореним собама, која никад на ваздух не излазе, та су бледа, слабуњава и млого плачу. У онште су ваздух, еветлост, вода и строга дијета, једини лекови, који се малој деци смеју давати. Један знаменити дечији лекар у Берлину имао је обичај да каже: „Ја не дајем деци испод једне године никакве медицине; изнесите га напоље на свеж ваздух, на ће га проћи кијавица.“ Да се дакле дете сачува од катара, треба га одмах с ночетка на свеж ваздух износити. Детету не треба никад врат утоиљавати, ни на цичи зими. За то га не ваља марамом ни тракама увијати. Ј.

КУП АЊ Е.

е неколико година написао је Др. Плиније Шиварди из Милана (у ЖрИталији) једну броширу о куиању J W' као здравственој нот-реби. Он је у том свом спису навео, каква се купагила уиотребљавала и како се она удешавала још од најстаријих времена; изнео је разне врсте купатила: хладна, млака и тонла: обична и минерална, с тушевима, парна и друга, иа је од сваког навео, колико је, чим је и како пробитачно. Писац је свој спис иоделио на 12 оде-

љака, које би валшло свако дете да учи као заповести божије, да се тако још из малена навикне, да држи чисто своје тело, јер су стари класични народи сматрали чистоћу као знак праве културе. Ти дванаест нравила излажемо у кратко овде и гласе овако : 1. Чистоћа је коже дужност и уједно знак цивилизације и личног достојанетва 2. Купање је најважнији и нрви лек за свакога човека, за свако човечије доба и за оба нола без двојбе потребно,

331

ЖЕНСКИ СВЕТ.

332 ооЈ