Женски свет

Чувај се оиога човека, који се хва ли, да llије никога волео, код тога иије све у реду. Извесно средство, да љубав момка и девојке доведеш у највинш стеиеи: раздвој их и стављај препоне да се ие састају. То може и од слабије љубави да начини најјачу. Јеси ли рад, да мушко и женско једно другом омилинг, ма и стари били. а ти им подај прилику, да буду што чешће заједно; то учини да се и најваљанија жена задовољи и с најникаквијим човеком и најизврснији муж с најлошом женом. Кратак растанак љубав распали, а дуг растанак убије. Ко ће љубав да иожње. нека љубав и посеје. ЈБубав је као ватрено вино, што је већма узантиваш, све силнија бива Љубав се не купује и не продаје, оиа се само за љубав даје. Љубав је неисцрпљиво море;

што је више дајеш, еве је више имаш да дајеш. ЈБуби, ако ћеш да те л>убе. Љуби, на ћеш бити л>убљен, то је најизвеснији чин љубави, без тога не помаже никоји лек иикоја трава ии обчина. Најдивљији човек и најгордија жена уинтоме се п сљубе, чим остану на само. Права љубав, што се већма пречи, све силнија бива. Раздвајање слабу љубав угаси, а јачу распалн ; као што ветар жишку у гаси, а јачу ватру и већи пламен разбукти. Раздвајање распали ватру љубави, оно већма сљуби оне, који се волу него сви завети њихови, Само љубав рађа љубав и искреност рађа искреност и што је чистија и јача, то се чистијом и јачом враћа. Штета, што је љубав код већине л>уди одмах с почетка телесна, те их и не задахне душевно, па опда и не осете кадбрж се изметне и ноквари.

ИСТОРИЈА KPTОЛЕ.

1874. нрилмком стогодншње јјјш 0 нрославе, како је у Чешко Моравској засејана кртола (кромнир) при ређена је изложба у Моравичану у Моравској из разних јела, која се готове од кртоле; истом приликом изнела је на углед велику количину јела гђа Хане Думек, супруга прашког школског управитеља, која је онда била издала на чешком језику књнгу од 810 разних јела, која се готове од кромпира. Године 1883. издала је иста госпођа и на немачком језику таку књигу са многим-допунама и додатцима под насловом: „810 Kartoffelspeisen a (Pilzen, Druck und Verlag von Wendelin Steinhauser 1883.). У истој књизи je на крају додатак о „историји кртоле“, коју смо ради да изнесемо овде и нашим поштованим чптатељкама и читатељима. да виде, како је тај важан продукт дошао до нас и како је тако брзо и тако лако освојио све крајеве света, све народе и све триезе од најбогатијнх до најсиромашнијих. Она вели ово:

„Још до сад није потврђено, како је кртола дошла до нас и који је тај добротвор, што је њоме Еврону усрећио. Неки наводе, да ју је око године 1588. донео у Италију „de Siacy Clusi'ovy“, а други преписују ту заслугу ~Walter Raleigh-y или „Franz Drak-y u . Као год што се не зпа за име тога човека, тако је исто у таму замотана и ирава ностојбина ове биљке. Прве сноменике о кртоли иалазимо код нисца Петра Мартира у првој половини 16. века. Овај нисац, па за њим и Зароге (1544. г.) и Кардау (1557. г.) наводе, да кртола води своје порекло из земље Перу и Нове-Гранаде, где је на род зове „папа“, расти дивије и служи као храна не само људма него и животињама Спомиње се, да, је за време владе Краљице Енглеске Јелисавете (год. 1558 до 1603 ) око године 1586. велика количина кртоле донешена била у Енглеску земл.у.

337

ЖЕНСКИ СВЕТ

338