Женски свет
матере и да се овим иутем и овим начином може једном доспети, до оне мете, коју ова образована Српкиња замишља а за којом и ми од свег срда тежимо, а то је, да наш лист буде средиште умног рада васколиких образованих Срцкиња, којих је, хвала Богу, сваким даном више, и радова-
ли би се из све душе, кад би дочекали доба, да можемо овај наш умни и морални рад поверити искључиво нашим женским рукама, да га даље шире и унапређујунасвоју инароднулеишу срећу ибољу будућност, те у то име довикујемо свима и свакој : сретно вам било идуће ново лето !
МИША ДИМИТРИЈЕВИЋ.
Лицем на Туцин-дан пре подне, носле 11 сати, прекинут је насилним начином живот Мише Димитријевића власника листа „Браника“, књижевника. публицисте, члана књижевног одбора, бившег подиредседника књижевног оделења „Матице Српске и и т. д. Родио се у Новом Саду 2. Фебруара 1846 г. изучио је гимназију у Нов. Саду и Карловцима и правне науке у Будапешти и полагао је испите свуда с одликом. Миша Димитријевић беше редак човек. Још пре 20 годипа, кад се оно народна омладина с ове и с оне стране Саве и Дунава понела на крили срп. народног одушевљења за народнп виши духовни и морални живот, стао је Миша у ирве редове најодушевљенијих омладинаца и како се још онда топлом љубављу за народиу срећу и нанредак загрејале груди, тада младића од 20—22 године, нису се никад више ни расхладиле, него су све жешће пламтиле за благо народа свога, те га ни строге званичие дужности, као варошког сенатора и приседника сиротињског стола нису могле да уздрже од родољубивог рада за народ у месту и у целини. Та одушевљена радња за опгате добро свога народа и целог човечанства стекла је покојнику млого приврженика и поштовалаца не само у нашем маленом народу, него и у ширем свету. Миша Димитријевић је бпо један од најбољих и најтемељнијих критичара наше лепе књижевности и био је даровит и китњаст беседник; његоваје беседа о про-
слави 25. годишњице нашег пееника Змај Јована Јовановића прави ремек беседнички ; а и друге његове беседе, које су држане приликом матичиних и других народних светковина, слушане су и чнтане у сласт. Миша Димитријевић био је и велики поборник женске боље судбе. На нашим народним саборима живо се заузимао за више женско образовање, а и у месту као члан месног школског одбора и као пе гдашњи нред( едник патроната новосадске више девојачке школе залагао ]е млого труда и рада за бољи и виши просветни живот нашег женског нарагатаја. И она његова достојапствена реч, којом је устао у своме листу „Бранику“ да брани права краљице Наталије, као жене и матере показује, како је његово срце топло куцало за срећу и боље дана женске половине. Он је и у нашем листу прошле годиие написао један леп чланак „Највећа српска добротворка“, који је истина нотекао са кривог страног новинарског извештаја, али се ипак види, како је он живо пратио развитак и дела наших женскиња и како се радовао, кад је угледао ма с које стране женска добра и велика дела. И ови кратки и малобројни знаци, које смо овде тек летимице навели, казују нам јасно, да смо у покојнику овом изгубили изврсну умну снагу, племениту и родољубиву душу, која заслужује, да је се и ми овде сетимо с пуним поштовањем и да јој при последњем растанку довикнемо : рајска душице, вечан ти спомен међу нама!
2
ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 1.