Женски свет

крунску ризгшцу, одкуд га је Наполеон иродао руском цару за по милијона Франака. Други један већи дијамант истога Карла Дрскога налази се сада у ризници цара аустријскога Зову га Флорентинац или велики војвода Тоскански , а тежак је 133V 8 карата. Тај дијамант изгубио је Карло Дрски у битци код Грансопа (1475.). Тада га је иашао на друму неки Швајцарац и продао га је за форинту једпом попу. Пои га је уступио за трн франка бернским грађанима. Ношго је ирошао још кроз мпоге руке нашао је најиосле пут у Беч, где се сада налази. И еиглеска краљица Викторија има један славни дијамант, Еохинур (брег светлости) по имепу. Исти је био некад амајлија и крупски адиђар нндијских раџа. Последњи га је нмао владалац од ЈГахора и од њега га је г. 1850. упљачкала ењ глеска војска. Био је тада тежак 280 карата. али после две годиие дали су га у Амстердаму на ново брусити, што ie трајало 38 дана и тада му је спала тежина на 106 Vie ка Р ата - У свом новом облику изгледа као оваЈлан брилијант, који је мало цљошт. Највећп дијамант, који је иађен у Бразилијн (г 1852.) зове се Јужна Звезда. Он ]е нриватна својина, ирвобитно је био тежак 254 Ј / 2 карата, а сада има 125 карата. Много леиих бразилијанских дијамапата пмала је бивша бразилијанска царица. Алп ириликом побупе ове последње јесени, која је стала Дон Педра царске круне, покрадеип су сви тп дијаманти. Од бојадисаних дијаманата најславнији су плаветаи дијамант породице Хоие у Амстердаму, који је тежак 44 г / 4 карата и Зелени дијимант у зелеиом своду у Дражђанима, којп је тежак 40 карата. Сви ти велнки дијаманти имају огромну вредност. Брушеи дијамант од само 1 карата тежинп цени се већ на 90 —110 ф у злату. Код већих расте цена са квадратом, а преко 20 карата са кубусом. Тако изађу врло велике суме. Морамо прнметитп, да се дијамант не употребл>ује само као накит, пего да може да послужи п за мпоге корисне сврхе.

Тако се њим реже стакло, али много му је знаменитија употреба за бушење у тврд камен, као што је нужно при испитивању рудника и при бушењу артеских бунара. При тим иословима постижу људи са дијамантом не само изванредне успехе, него и уштеде себи неизмерио много муке, трошка и времена. Дијамант би био врло згодан и за многе оптичке справе, да није само тако скуи и редак. Прве дијаманте нашлн су л>уди у Источној Индији. Бећина великих и славних дијаманата је отуд. Али пошто је тамошње земљиште већ вековима нревртано слабо се сад већи дијаманти тамо налазе. После Иидије налажеио је највише дијаманата у Бразилији, али и тамо је земљиште већ исцрпљеио. Даље су још налазили дијамаите на Уралу, у Мехику, у КалиФорнији и у другим земљама у Северпој Америци као и на неким местима у Аустралији, али исти не беху довољно чисти, нити их је игде у тим крајевима нађено толико, да би се то јаче осетило у светској трговини. Много већма узрујали су се трговци са дијамаитима, кад су г. 1867. ироиађепи нови дијаманти у АФрици на Капу. Дете једпог холандског досељепика играло се с једним шл>унком, који је пеобично изгледао. Неки нутник добије од детета тај камеи за мало шећера и донесе га собом у Европу. Први, ком је овде камеи иоказао, нознао је, да је то дијамант, купио га је од путннка за 12.500 Франака и продао га је за четир иута више опет другоме. Скоро у исто доба нађен је у истом пределу још други већи дијамант. Из целога света поврвише сада сви, који беху жедни блага, на Кан као оно некад па златна поља у КалиФорпију. Читаве вароши створише се тако рећи нреко ноћи и чудновати одношаји, који се ту развијаше, били су већ много пута предмет ромаиима и путоиисима. Помепули смо већ, да су на светској изложби у Паризу били изложени и капски дијаманти и међу њима и највећи, који је тамо нађен. У истом павиљону могао се још видети потцун модел дијамантског рудника. Изгледа доста чудно-

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.