Женски свет

Савременик св. Саве и најважнији папа тога доба био је Мнокентије Ш; његовом иницијативом освојише крсташи 1204. год. Цариград и основаше тамо латинско царство и латински патриархат; овај папа је мамио к себи разним обећаљем, особито даривањем крал>евске круне, иоједине краљеве српеке и бугарске, овај папа је мамио и поједине руске кнезове краљевском круном итд. Источна црква била је тада у највећој опасности. У Цариграду је био од 1204 до 1261 римски патриархат; у Трнову у Бугарској од 1204 до 1234 римски патриархат ; цео исток био је у рукама Селџука, доцније у рукама Турака, Руеија је била ноцепана и паде под јарам монголски ; остала је српска црква усамљена у мору латинске јереси; али се народу српском роди у најодсуднијем тренутку геније, роди се св, Сава, да спасе православну цркву од латинске јереси и да оснује самосталну срнску народну цркву. ПроФ. Евсевије Ионовић вели у својој црквеној историји: ~Um đieselbe Zeit, als Jnnocenz 111. den Johanitius (Furst von Bulgarien) und sein Reich zum Ansehlusse an die rčm. Kirche gebracht hatte, bemiihte sich der rom. Stuhl auch das benachbarte serbische Reich zu gewinnen. Auch den Serben wurden in polit. und kirchl. Beziehungen anliche Anerbietungen gemacht. Allein es hinderte dies der Sohn des damaligen Fiirsten Stephan Nemanja, der h. Sava, der erste autokephale Erzbischof der Serben u . Из досадање расправе могли сте се уверити, каква је опасност иретила православној цркви и да је у тако судбоносном тренутку само велики дух, само геније могао то нроизвести, што је произвео ирви српски архиепископ и просветитељ св. Сава. Српски народ се поноси, што може славити таког светитеља, какав је св. Сава. Што се љеговог књижевног рада тиче навешћу речи проФ. Поповића: „Schon in der 111. Periode (vor dem XI. Jhr.) hatte sich die kirchl. Literatur durch Cyril, Method und dessen Schiiler in Bulgarien zu entfalten begonnen, wo sie unter Simeon einen raschen Aufsclrvvung nahm. Jn dem benachbarten Serbien bildete

man sich zuerst nach bulg., Mustern, dann aber iibertrafen die Serben die Bulgaren. Als der beriihmteste Representant der alten serbischen Literatur erscheint der erste autokephale Erzbischof von Serbien der heilige Sava in der I. Halfte des XIII. Jhdts. Er ist beriihmt durch seine „Ксрмчан књига “ Kirchenruderbuch, welches Buch dann nach Bulgarien und Russland verbreitet wurde“. Што je било важиије o св. Сави већ сам у свези са сликањем политичког и црквеног одношаја тадањег доба навео, осгаје ми да проговорим пеколико речи о иоследњим годинама његовог живота. Рајићвели у својој историји: „Пребмстљ же Савва свнтии доволное во Архиегшскоши времн, и добрћ устроивљ иаству свош желаше вт> чужестранствlи конецљ ж!зни своен воснриити: тћмљ убо созиваетљ сушјн во власти его Епископвl, и mhoi’o поучивљ ихљ избра единаго огљ ученикљ своихљ Јеромонаха именемљ Арсенш и свитинего онихљ превосходнгца, и сего имљ освнги во АрхЈепископа. По томљ благослови ихљ, и взаимное отљ свћхљ прштљ npoHj,enie и благословеБпе отпли во Јерусалимљ 44 . Браћајући се са овог пута сврати 1237. год. јануара месеца преко Цариграда у Трново своме свасту бугарском краљу Асену, где је на Богојављење одслужио службу и благословио краља и људе. За тим се на скоро разболе и умре у Трнову 1237. год. јан. 14. По неком времену дође синовац св. Саве краљ Владислав (син Стевана ПрвовенчаНог) у Трново к’ тасту своме краљу Асену „и едва испроси тћло свитаго, которое сљ великош честпо нренесе во отечество свое“, и положи у ма настиру Милешеву ; „но тћло его преио добное по мнозћмљ времени безбожии Синанљ паша принести новелћ отљ манастира Милешевм во Белградљ, и на поли зовомомљ Врачарв вљ Л. Г. 1595- па пепел сожже всенародно,“ тако пише Раич у својој историји Срба. Српски народ поштује свог првог Архиепископа и просветитеља као свог највећег народног свеца и слави усиомену његову на дан блажене смрти Светигелшве сваке године 14. јануара. Црква га

Бр. 3- ЖЕНСКИ CBET

35