Женски свет

корисио било и нначе за морнарицу, која је мпого масла требала, као н за потребније слојеве становништва, кад би се могао изумети какав начин, да се вештачки нроисводи масло, које бп било јеФтиније, а дало би се дуже времена очувати него обично масло. Ту своју замисао саопшти цар Француским хемичарима и позове их, да при опу на дело. Један од њих по имену МежМурије одлучи се, да покуша остварити цареву идеју. За своје покушаје изабрао је царско добро Вансен. На том добру излучио је он неколико крава и није им давао хране. Краве те иочеле су брзо мршавити и давале су мање млека, али у том млеку било је увек масла. То масло могло је имати евоје порекло само у масти животињској и поменути научењак поставио је на основу тога закључак, да краве, које не добијају хране, потроше стеарин своје телесне масти на дисање, а нреостали маргарин да улази у виме и да се ту претвори у масло. Доцније се видело, да је тај закључак био погрешан, али ослањајући се на њега почео је он у својој радионици да подржава природну нојаву, Најнре је употребљавао за покушаје само кравији лој, доцније и од волова и за дивно чудо иостигао је, што је намеравао. Добио је збиља маргарин, који се са свим владао као обпчпо масло од млека, а имао је пред њим то, што се могао дуже времена држати, а да се не ужеже. Већ г. 1869. неко време пре рата оеновао је Меж-Мурије Фабрику за грађење маргарина и вештачког масла из истога. Јотн пре рата продавали су се ови нови пропзводи у Паризу. Фрапцуско-немачки рат ирекинуо је ту нпдустрију, али кад се рат свршио, опет је иастављена. Нова та индустрија изванредно се брзо распрострла и по другим земљама у новом и старом свету и за кратко време тако је велик обим достигла, да се почело страховати, да ће она постати оиасан конкуренат производњи природнога масла, иа тим и целом млекарству. Страх тај био је основан иа томе, што се вештачко масло могло готовити са врло

мало трошка, јер исте Фабрике производиле су иоред масла joiu и свеће, сапуи и глицерџн, могле су га дакле иродавати јеФтино. У западнпм европским земљама нов је Фабрикат због његове јеФтииоће и ваљаности већином радосно поздрављен и није начинио штете тамошњим сточарима, али дански и немачки сточари, који су од млекарства тако рећи живелнашли су се у великој запари. Они су пре тога много природнога масла извозили у Енглеску, а чим се појавило вештачко масло извоз је тај ослабио а они су одмах осетили велику штету. Сада се у Епглеску увози већином вештачко масло из Француске и нарочито из Холандске, иа Енглази већ и на то смишљају, да и сами оснивају Фабрике за то масло. Које због јеФтиноће, које због тога, што је конкуренција постала временом неноштена, јер је сурогат продаван често као право масло, то су се многе државе нашле побуђене, да донесу закон против сваке злоупотребе. Мере те поглавито су на то употребљене, да се купци сачувају од преваре и због тога је прописано, како се вештачко масло има паковати и наређено је, да се на сваком суду или пакету мора разговетно означити, да се у њему налази сурогат. Да у имену не буде ни помена о маслу, сложиде су се државе, да се вештачко масло има од сада називати искључиво именом маргарина и то тако сада важи у Немачкој, Енглеској, Данској и Француској, где се највише троши тај производ. Производња вештачкога масла одељена је сада скоро свуда у два засебна огранка. Један се бави Фабрикацијом маргарина из говеђег лоја, што се постиже, кад се из лоја удали највећи део стеарина. Друге опет Фабрике пронзводе из маргарина вештачко масло или, као што сад треба рећи, маргарину. За Фабрикацију маргарина нуждан је говеђи лој. Исти треба да је колико могуће чист и свеж. Зато се ова Фабрикација развила иоглавито код великих клаоница у Америци, где има понајвише говеда, па дакле и лоја. У мањој мери застуцљена је она у Европи ио великим

Бр 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.

53