Женски свет

СРПСКА ЂЕВОЈКА.

Rao вила поносита стаса. Црна ока, румених образа. начког соколова лика, ikj, шисли српске, а духа велика; Племенита ох дивне красоте! Као сунце, такве је љепоте. Српски мисли, а српски осјећа, Српство јој је понајвећа срећа; За њим гине, а о њему пјева Српска ријеч, из уста јој с’ јева. Српски дигае, српске жеље има, У невољи помаже Србима. За дом мили свагда она ради При највећој невољи и глади. Она свагда на опрезу стоји, Да је санак пусти не освоји. Ka’o гато зв’језда Даница у зраку Буди зв’језде, кад су у облаку Тако она своме српству кличе

И из сна га громовито виче : „На рад свети вријеме је ићи, Јер рад ће нас на висине дићи ; Ал’ рад такав нек вам свагда годи, Који срећи и напретку води.“ Она Срба весели у тузи, Готова је и тад’ да му служи. Пјесма јој је помоћница драга, Која вр’једи, више каква блага. Не б’ за српство умријет’ жалила, Јер је српска мајка одгојила; За то joj је Српетво понајвише, За Србина на самрти дише. Сада знате погодити одмах, Чи ј’ за Српство и посљедни уздах, То је виле соколова ока, То је наша Српкиња ђевојка!..“ У Фочи, на св. Параскеву 1889.

Мар. С. Поповић.

Допис.

Сриска женска добротвориа задруга у Руми. Ко пажљиво и бодрим оком прати код нас Срба рад у појединим огранцима нашег еоцијалног живота, тај мора са болом у дуиш признати, да је свуда големи застој наступио, те да је друштвеним животом нашим овладао немар, који нам као црвоточина подрива стабло народног бића. „Преживело се 1“ тако гласи песма тугованка, те јој се јек шири по свима слојевима нашег народа. Кад се оно пре 4 године у нашем месту састало коло одушевљени и свесни Српкиља, да свом снагом прегну оснивању задруге, сваком је грађану заиграло срце у груди, јер је пуно уверен био, да ће из тог племенитог иодузећа нићи цвеће, које ће миомиром нросипати свој мирис, а плодови ће бити : добра дела и милостиње. У то коло хрлиле су ј томице и друге чланице, те нам друштво поста све снажније, а обећавало је, да ће годимице још јаче бити, да ће врели зраци добрих дела и милостиња још дуго грејати нашу месну сирочад. Но то одушевљење брзо се почело губити течајем ових го дина, као сунце, које тоне у море безкрајности. Изгледа ми ? као да смо сви Срби у томе једна-

ки, умемо са највећим одушевлшњем каково племенито подузеће пригрлити, но брзо охладнимо, те нам мора то подузеће па ма оно од великог замашаја било по наше друштвено прилике пропасти. Тако је то и код нас Румљана. Два наша друштва налазе се на издисају. Певачко друштво као и женска задруга укидају се ради слабог одзива грађанства. На све стране вели се оно проклето : „преживело се!“ Српска женска добротворна задруга имала је месеца јануара своју главну скупштину. Па шта смо на тој скушптини видели ? Видели смо, како су редови некадањих одушевљених чланица јако прорешетани, јер осим одборкиња и саветујућих чланова било је само 3-4 чланица задругарака. Усљед овако слабог одзива није иреостало одбору друго, но прогласити на годину дана одмор, па шат прене грађанство из свог сна, те опет продужи рад. Па кад су нам тако жалосне прилике, онда није чудо, што је благајна задружна морала крајем године 1889. показати мањак од 136 Фор. и 12 новч. није чудо, што се поред најбоље вољеи труда одборова нијемогла ни једна забавц

Бр. 4. ЛЖНСКИ СВЕТ.