Женски свет

ваља особито иазити на мушке. кошуље, љихове запонке (манжегне) и огрлице (крогнове), да се испрешивају свуда дугмад, да се рупице ноправе и удесе за она дугмад, која ће доћи на оно место, јер нема ти ружније, него видети човека с откопчаном огрлицом или тек са чиодом припетом или кад се види огрлица за себе а кошуља за себе. На чији рачун се то све ондапишеРНа чијидруги него на домаћичин изато се и каже: „жена носи мужа на лицу, а муж жену на кошуљи и . За то ваља носле сваког прања да прегледа домаћица огрлице, заионке и кошуље и да свако несигурно дугме одбаци на прешије ново, или оно боље утврди; рунице да поправи и исноване крајеве на огрлици и заионцима да се опшију белом, а за млађе и шареном плантненомпантличицом (граком). То очува ствар дуже, леише је видети и не гребе враг и руке човеку и деци, јер кад се они поједини већ иреки нути конци на крајевима огрлица и запонака укруте (штирком) то може да израни врат и руке, јер тако сече Рубље ваља криити све с иалича, само се чарапе крне ил управо преилећу с лица; но ако су чараие подераие на више места и имају свуда иовеће рупе; ондаје боље отпарати сву ногавицу, на ју на ново панлести, јер би се крнљељем толико исто времеиа утрошило као и доплетањем, а нит би било то угодно, ни дуготрајно, као ново. Госпођа мода, та строга господарица нашег времена; нокрај све своје тираније. допустила је инак иашим жепскиљама, да се могу и на сном оделу исиомоћи често вештим закрпама. Јер данашња мода дозвољава, да се женско одело кити разним „туникама“, „пуфетима“, „плисетима 1 ' ит.

д. па ако се случајно на аљини горњој ил дољној подере што или тако умасти, да се не може онрати и очистити, а да се цела аљина не ноквари, оно могу и наше домаћице саме купити нешто иовог „штоФа“ па згодним накитом иокрити или поправити, што на аљини Фали, а не мора се аљина одмах бацати у „ шпајз w или продавати будзашто Чивутима (хандлерима). Која хоће овако да живи и да радн у својој кући, даклем, да може у свако доба закрпити и поправити ову ил опу ствар, та мора пре свега имати у свако доба ири руци игле разне величште, напрстак, коице и бришима, парчад од сваке своје аљиие или од старих аљшга, што је боље и јаче, парчад српског беза, илатна куповног ,* јер добра домаћица не баца ништа на ђубре. Дође прилика, кад и најмање парче може да нам послужп за какву закрпу, те не морамо веће сећи и уништити. Која домаћица буде тако поступила у своме домазлуку, која буде иа сваку ма ленкост пазила и чувала : та ће себи уштедити млогу крајцару за домаћу и иародну потребу и стећи ће поред тога штоваља и угледа у друштву и сама и сви њени, јер неће бити прилике, да когод иружа прст на изхерену огрлицу, на раскопчан капут мужа или сина јој, а неће дати повода пи млађима и садругарицама, да ју оговарају. А кад се хоће све се може. Ми знамо, да иаше млоге домаћице овако чине и раде, ал смо пустили ове редове као опомену и онима који још пе раде, да и оне овај лен пример и начип прихвате. па ће и себи и својима млога задовољства учипити.

ПРОЛЕЋЕ.

ifffai 0 вече сиво тече земљи се пружа, * Сунце зашло, облак кини Руменилом ружа.

Стоји земл>а обасута Са пролетним красом, Са ђерданом од ђулића, Цветним са појасом.

ЖЕНСКИ СВЕТ. - Вр. 5