Женски свет
ЖЕНСКИ СВЕТ.
ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.
МАЈ.
ј| л.’ је дивно, када мајски ветар Цветајуће дрвље задиркује, Нагиба се грање десно. лево. Јб K’o да неигго тајно прислушкује. Радознала нунољчади, цвеће, Провирује кроз лшпће зелено, А у зраку блага мајска супца Прелева се биље орошено.
Неки мирис, тошга пара нека, По ваздуху занопнБиво дише, Тад пролеКе но зелеиој зсмл>и ЦветајуКе CBoie бајке пише. Благо оном ко их читат’ уме ! УпутиКе душу Бож ? јим трагом, А своје Кс слабо љуцско срце Вадахнути најчистијом снагом.
Будимпешта.
СВИЊСКО МECO.
јl : |||- њско месo ииало је разноврсну Ј |Ј|Ш I судбу у Азији. Дочим се у Хини ђј Цјјг* од памтивека сматрало као послаЈ\ 9 стица, ужасавали су се Египћани од (ji) њега. Мојсије га је забранио ЈеврејиЛ ма, јер од њега долази губа; исто таI ко забраиио га јс Мухамед као нечисто својим ученицима. По свему, што знамо, имало је свињско месо у Европи од вајкада многобројне приврженике. Грци, Римљани, Гали веома су га цеиили. Атенеј, повесничар грчких части, не прича ни о једној гозби, а да не иомепе кобасице, свињску главу и ноге, ребарца, иечено прасе и особито слане и иадимљене шунке (пршут), којеназива одутневљепо „поносом ручкова и носластицом
рода човечанског“. Често се износило на трпезу читаво свинче у чинији од злата, испуњено изнутра птицама разних врста, исецканим месом, жуманцетима, остригама и другим тнкољкама. То су звали Тројанско свинче за спомеи на Тројанског коња, којије био испуњен грчким војницима. Грци су имали врло веште куваре, који су знали да промену кус свињскога меса, те га снремали на трпезу као дивјач, живину, рибу и т. д. и нико не би могао ио кусу приметити какву разлику. Плутарх пабраја до педесет разних кусова, које кувари знају дати свињском месу. И код Римљана је било врло омиљеио тројанско свинче, али нада све волели су шунке, које су јели или упочетку ручка,
БРОЈ 6. УрОВОМЕ САДУ, 1. ЈУНА 1890. ГОД..У.
ВЛАСНИК: ДОБГОТВОГНА ЗАДГЈТА СГИКИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ : АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.
ИЗЛАЗИ s СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАВАКУ.
Цеиа је годишња 1 Фор.; за Србију 2У 2 динара. Рукописи и претпЈгата шаљу се на уредииштво.