Женски свет

мо ир.егла, дм стаее у ред ервих певачица у свет\ ; види се, да јој је еесма све та, чиста, оаш као оеа звезда у висини ihto се блиста Песма јој тече увек из дубине срца здрава, еа за то оиа гласом својим сваког осваја, сваког задобија. Кад је чујеш певати, увераваш се, да има ераво онај немачке еесеик, ко]и тако лепо каже : „Micli .ergi-eift, icli weiss niclit wie, himlisclies heliagen, Will’s micli etwa gar hinauf zn den Sternen tragen!" Све те ретке врлине у еевању ноказала је одмах у почетку, кад је отпевала такозвану „бравур-арију“ : ~Una voce росо fai u из онере „Севиљски берберин", а још више кад је стала грлом нзвијати композицију „Тћегпа con variazioni,“ од Проха. Том несмом, која ]е пуна најте жих варијација задивила, занела је иублику, То беше врхунац савршеиства уметеичком јој иевању, којим је показала уједно и свој лепи укус и умиљату ериродност своју. Обе те иесме изазвале су бурно допа дање у публике, која се још више раз драгала, кад је наша млада еевачица на ненрекидео изазивање додала неколико срнских еесама, које се почињале песмом: ,Дееа Пава у ковиљу снава". Те песме отпевала је с нашим Дескашевим тако дивно, тако лепо срески, да је те несме морала иоповити, само да задовољи своје одушевљене, раздрагане слугааоце. Тим песмама очарала је управо целу публику. И краљ Милан и млади крал. Александар иису нрестајали давати израза своме великом допадању. Какво је одугаевљење морало завладати целом публиком види се но томе, што је једна млада родољубива госпођа из Новога Сада (М . . . II ... • • • •) у свом заносу скинула са свога врата свој скупоцени брош од драгога камења, па га предала нашој певачици за спомен. Евала тој честитој Српкињи Новосадкињи! Да ЈВог да се хиљадио број Српкиња, које су готове и на делу ноказати, да умеју ценити лену уметност и дичне нредставнике лене уметпости!“

У извешгају овом спомињу се с похвалом и г. г. Стеван Дескашев, хоровађа београдског певачког друшгва Ст. Мокрањац, Јосиф Св' бода и Стеван Шрам и норсд њих и гђа Ана Шрама, који су иа певачком и музичком иољу стекли до сад угледна гласа не само у нашем малепом народу него и у страиом свету; на онда наставља овако овако: „Госпођица Адела Басиљевићева била 'је за време свога бављења у Београду одликована највећом пажњом и нријатељском предусретљивошћу. Дрси/аца Пата ■ лија примила је госпођицу Аделу у носебној аудијенцији и ири растанку двапут је нољубила. Певачко друштво приреднло је у почаст нашој псвачици после концерта вечеру у гостионици „код цара руског“, где је отневало неколико иесама. Други дан био је ручак у Тончидеру, приређен у иочаст <*вима суделачима и гоетима из Новога Сада, а у вече угостиоје на своме дивном летњиковцу иа „Бановом брду“ врсни наш књижевник јубилар Матија Еан све еуделаце у колцпрту заједно са гостима из Новога Сада. Ту се здравило и невало до неко доба ноћи. Наша мила гошћа госпођица Адела Васиљсвићева тако је очарана била лепим дочеком, да је на молбу обећала, да ће гледати, да добије донуста, па на јесен опет дадође у Београд и том нриликом да пева и у Новоме Саду. Желимо да реч одржи и да нас посетом својом за часак опет иренесе у вилинско царство несме, „јер у песми," као што наш Змај каже, „нема мржње, љубав влада; у песми је цветак вере, мелем пада!“ Ми мислимо, да ће годити нагаем читалачком свету овака лепа и дична нојава међу Српкињама, ua смо изнели ове ретке, да се њима наслађује и подичн наш жепски свет и да се увере да је и Српкиња кадра стати у ред првих величина светских на сваком па и на уметничком пољу. Живела!

Бр - ?. ЖЕНСКИ СВЕТ

105