Женски свет

дима, та јагма за културшш напретком, која се појавл,ује сваким даном јаче баш тамо, где је иросветии ступањ виши. Тако видимо, да се Немци, као најкултурнији живаљ у Европи, упињу из све снаге не само да се одрже на висини, коју су достигли својим књижевним и просветним радом, него теже да св ју моралну и кул турну снагу прошире чак и на оне делове свога на широко расејаног елемента, који је борбом за опстанак ирејурио брда и равнице, реке и мора и отргао се на далеко од стабла моћи н снаге иародне. У то име подижу и оспивају они мушке и женске, хумане и културне задруге, које уједињеном снагом раде, да се у срцу народа диже све виши нолет културни а уједно, да се и раскомадани делови народа морално и матсријално помажу, како да се евест народпа у њима не угаси и биће народно не упишти. Овој иоелсдњој цели служи поглавито „Немачка школска задруга“ (Deutscher Schulverem), која је основана пре вигае десегина година и којој је задатак, да штити и упанређује немачки језик, да шири немачку књигу свуда, где немачког живља има*, дакле и у оним деловима, који су ио страном свету расејани, в помажу морално и материјално њихове школе и друге културне заводе. Ово је друштво ире 5 6 година својим нутем и начином иритекло у помоћ материјалном потпором и ердел>ским Сасима и замерило )е, са свог културног гледишта, будимпештанској муницупији, што је закључком својим од 1884. г. одузело концесију тамошњем немачком нозоришту, са чега се, као што је иозиато, дигла сва мађарска штампа и иротествовала, што се страно друштво усудуло, дд се меша у унутарње ствари ово-државног рада и задатка. Примером ових немачких задруга нокренуте су сличне задруге са сличним це лима и код Француза, Енглеза, Талијана, Јевреја (у ГГаризу), а од 1884. године и код Мађара, а као што видимо, по делима и раду Бугара, постоји и мећу Бугарима слично друштво и ако се за њега јавно не зна. Но, као што сви знаци казују,

ова два иоследња друЈИтва, мађарско и бугарско, нису делокруг свој ограчили само на очување и култивирање свога народног елемента, иего су управили своје погледе више па то, да туђ, суседни елемент присвоје, да суседпе народе паиоје живом водом свога језика и да га тако прелију у свој жпваљ У то име дижу о трошку тих задруга, особито ово маћарско, које се све више шири и све већма јача, поглавито школице за малу децу од 3—6 годиие, тако звана чуваришта и забавишта, где се на лак начии нротурује њихов дух у певине и за свашта нријемљиве душе детиње Ове су појаве врло онасне по наш пародии живот овде у Угарској па и оиамо у Македонији, јернаммогу лако сасећи оведве гране народне, а од те болести може да се сасуши и цело стабло иародно. То су увиделпЈ. иаши родолвуби и „Застава“ је још 1884. годтше у 111. бро)у свом пружила ирст на ту опасност и иозвала народ иаш, да се у сличном правцу организује и да истом кулгтурном снагом даје отиор тућинској навали, бар у нашим крајевима овамо; а тим поводом је, ио свој ирилици, осповано и у Србији св. савско друштво, које благодетно врши свој културнп задатак, и ако још са врло слабом снагом. Па тпта смо ми овамо у Угарској за сво то време од 6 година урадили за своју одбрапу ? Ништа. За свих тих 6 година није се ни једиа нога ии рука макла, да поради на томе, да се оспује слично културно друштво, које ће у своме кругу дизати и издржавати школе и заводе, што ће нам наш језик и дух штитити против тућинштине. Тек ово дана иојавио се сличан глас међу браћом Хрватпма у листу .„Аграмер Тагблату ‘, који из исте бојазип ; за свој и друге словенске пароде у Аустро-Угарској, иозива, да се оспивају „словеиска културна друштва“, ко.ја би се брипула за ширење словенске културе и која би се старала, да се књижевпа дела из једне словенске граие, преносе у другу па која би, на послетку, дизала дечија забавишта у оним крајевима, где словени живе, те да се тако сачувају словенска деца од туђег уилива.

114

ЖЕНСЖИ СВЕТ. Бр. 8.