Женски свет

на кад су св. СтеФанску цркву у Мошеју, хтели ирегворити, свечано су је са ружином водом прво испрали. По Мојсеовом закону првосвештеник Јеврејски увек ie носио на глави круну од ружа при принашању жртава ; ua биће, да је синод Нисмејски, који је у трећем с/голећу држан, за спомен на тај обичај, и зановедио, да је сваки Чивутин, као верски знак, дужан носити ио једну ружу на прсима У многим земљама светкују Чивути извесне ружине дане, и за време те светковине оките са ружицама лампе, свеће и кревете. То ће бити узрок, што су први Хришћани, јако мрзили на ружу; често је од црквеиих отаца и проклињана била ружа у нојединим посланицама са речима: да им је неразумљиво, како могу људи са равнодушношћу ружу гледати, како, да их не ономиње на трнов венац Искупитељев Доцније се то непријатељско осећање изгубило. У средњем веку, у Француској ружу су тако јако ценили, да, ко је хтео њоме се китити, морао је имати нарочиту дозволу зато од краља. Карло велики је препоручивао сађење ружа У Перзији су зачепљавали Флаше са цветом ружипим, држећи, да вино онда врло пријатан мирис има; на дан и ноћ светковине Абрипана бацале су госпође перзијске једно на друго руже. У Риму се светковала Једна, недеља, као недеља којом би приликом у цркви руже се освећавале. Обичај, да се посввћује једна златна ружа, завеле су папе у 12 столећу. Посве ћивали би четврте недеље поста, а тако посвећену ружу, поклонили би, каквој великој личности и то би била велика милост од стране папе учињена једној такој личности. У Сантјагу, сваки је странац, који ie ишао у посету у какву отличнију кућу, прво био од сваке госпође са ружом обдарен. Ружа, на ннјвише трња има, то ie шотска ружа (Rosa Spinosissima). Бела и црвена ружа, из Јорка и Лаикастра, ономињу нас на онај страшни грађански рат у Енглеској. Има и међу ружама нлеменитих, које носе имена историјских јунака и јунакиња. Код Грка, Римљапа и Гала употребљаван је бршљан, митра и ружа, као изврсно средство против мамурлука. У Капци употребљаваху ружу, против болести у стомаку. ПроФесор Хофмнн, онај славни проналазач, „ хоФманових капљица “, препоручивао је као лек против запаљења грудне ононице; Парацелзус, држао је, да ружа помешана са медом кад се једе продужује живот човеку. Шпиритус од руже, у.зпмао је Филип Лепи за окреп.љење срца, а Карло Велики препоручивао је против несвесги, кад би човек мпого крви, због ране у рагу добивене, изгубио. Ране на телу облагали су са иетуцаиим ружи ним листом; многи су још држали, да номешана ружа са шећером лечи сушицу и све болести у врату и у белој џигерици.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ПРОСВЕТЕ.

Из извештаја срн. учитељеке школе у Со.ч бору, који јемеђу новим књигама ©значен, гиди се, да се у тој нтколи непрестано мложи број ученпка и ученица. - Прошле гакол. 1889 90. r. било је у тој гаколи уписано у I. раз 30 муш и 35 жен. свега 65 ; у П. разр. 27 муш. и 26 жен. свега 53; у 111. разр. 24 муш. 21 жеп. све-

га 51., а у сва триг разреда: 81 муш. и 88 женских, укупно: 169 ученика и ученица. Пре-Iјашље је године било свега: 156, те је ове нрошле школ. године до сад, на том заводу највећи број нринравника ностигнут. Ученици и ученице заједнички уче, алп је вис. кр. уг. министарство наредило, да се у будуће оделе мушки од женских прииравника и да се рашири

138

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9