Женски свет

не. То Дренкханово кондензовано млеко врло су хвалили као врсно за храњене деце. нз разлога, што је без додатка и што је постојано. Међутим се свему том кондензованом млеку, ма којим нутем било опо вготовљено, почело са временом приговарати, да се ипак у свему не влада као природно млеко. Идеал млечне консерве било би потпу но испарено млеко у виду ирашка. И то је већ рађено, али ии једна таква роба, тврди Соксхлет, није одговорила ни најскром нијим захтевима. По његову мишљењу нема екоро ни изгледа, да би било у онште могуће такву консерву ироизвести.

Главна је препрека у том, што такав млечан прагаак пема својство. да се опет са свим раетвори у води. Али још негато је друго зло код тих млечиих прашкова. После саразмерно кратког времена оно мирише као буђаво, скоро као сир, гато се особито непријатно примеђује, кад се греје у води Узрок је томе маст, која је у млеку и која у прагпку лако прелази у труљење. Кад не бп ње у прагаку било, дакле кад би се млеко тек иснаравало, ношто се скоруи са њега скине, онда се такав млечпи прашак не би кварио, али не би тада ни био замена за право млеко, него би се могао употребљавати само за извеспе цељи

ПРЕД ЊЕНОМ КУЋОМ.

»§ред станом ти на улици Голема је стара липа, Што, кад цвати, на далеко Рајски мирис разасипа. Иод њоме је згодна клуиа, Да те чисто мами, зове; Иа њој сам се врло често У најдраже дао снове. Кад ти иснред белог дома Небројено пута нрођем, Па те ипак не угледам, На ночинак тамо дођем. Од нгетње ме ноге боле, То је за њих зло и беда! Али шта ће, кад се мора, Кад им глава заповеда ? ! А да ли је она крива? Знанц како се за то каже? Шта се може, кад ми срце Неће с њоме да се слаже ?! Све се дуже задржавам, Одлажући рок одмору, Докле год се не појавиш, Не осмехнеш на прозору. Погледам те, но онако Летимице и то крадом . . . ЈБубављу се груди пуне, А не. Могу још и надом.

Поздравим те и не умем Ништа више да прозборим . . . У машти се с тобом, лане, У вилинском врту створим И заиста све те тако Изванредно диже реси, Ка’ оданде да си дошла, Ка’ земаљски створ да неси ! То су власи, чело, очи, Кармин-усне, бисер зуби, 11a душевне чари, с којих Грце ми те већма љуби ! Мирис, лахор, нтице све ми Необично нрија, годи ; Будан сневам, а машта ме К најдивнијој срећи води. Занесем се од милина Јер ми тугу, вај разгониш И не сназим, кад се сиђеш Са нрозора и уклониш. Тек се кад год пренем, тргнем, Разбере ме хладна јава, Па помислим: сад ме она Може бити иемејава? У л>убави нема тиале, Нек се збил>ом бар награди! Залуди се и иаметан, А старац се н>ом подмлади!

136

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бг. 9