Женски свет

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

РАЗНО.

воде, јер онда одмах прска и и пуца петролеј. Лазша да се не дими : Умочи витиљ у што јаче сирће, па га онда добро исуши и у лампу метни. Такав витиљ ће и спорије горети. Деви стаклене на ламиама да очистиш лепо од масних прљотина ил од загоретина; Намотај на држак од варјаче крие и умачи то у салмијак-спирит (из апотеке) па тари док не изађу нрље, а после утри другом крпом умачући у ситно истучену креду. Ватру у маљем да брзо угасиш : Сипај на њу песак, пепео ; блато ил земљу: то брже угаси него мало воде ; јер где блато падне, ту се више не појављује ватра. Особито ваља пазити на овај начин гашења кад се запали маст или петролеум, јер вода у тим случајевима ioni ви ше шкоди него што помаже. Добро је у овоч случају покрити ватру и мокром криом ил поњавом, али тако ; да захвати и нокрије целу ватру; па да iy угуши. Дрвенарију "да опростиш гљиве дрво точе. Греде ил даске ; што стоје на влажном месту почну трунити од оваких гљива. ГГротив тога нема бољег лека од петролеума, он убије сваку гљиву одмах у клици. Ножеве и виљушке да лепо очистмш:Ра сеци кромиир (кртолу) па умочи у врло ситно истучену цигљу ил креч па тим тари. Бунарску воду да начиниш у часу добру за прање рубља: Баци у њу мало нишадора, или је пре потребе прокувај ; па онда се у њој може и прати и кувати као у речној води ил у кишници. Стакло на прозорима, акб је потавнело, да повратиш : Тари га живом конривом из хладне воде,, док не буде опет провидно. Ако је стакло прозорско замрљано маспом бојом ; а оне се очисти тако ; кад се она места намажу кључалом содом и утру Фланелом. У опште окна прозорска најлепше се очисте и оиеру кишњицом ил текућом водом ; а никако бунарском ил чесманском водом или цеђем. Кад се оперу, онда се ставе у хлад да се осуше; а не на сунце ; јер на сунцу потавни стакло. За тим се утре стакло артијом ил кожом, а не крпом. Сребрне кашике као отров. Обично се држи, да се човек не може отровати сребрним кашикама, а то не стоји. Има забележених примера; да су се људи отровали и сребрним кашикама као и другим, и то кад их оставе ду-

же време у киселом јелу ; јер и у сребру, од ког су кашике, има помешана бакра (меди), па овај се отопи у киселини и начини се отуда онај познати зелени отров ; од ког многи људи сваке године главом плате. Гвоздене ствари да сачуваш од рђе : За мочи у воду од куване кртоле (кромпира) и остави да се осуши; или држи их у ситно истученом угљу, или очисти добро после употребе па замочи у кречну воду и кад се осуше остави; или ако су ; алати онда вуненом крпом утри ; коју си замочио у ланено уље ; али онда ваља ствар отавити на сувом меету.

(Школске књнге, које кваре очи). Знатни очни лечници у Немачкој већ еу у више прилика обраћали нажњу власти на подозриво множење кратковидости међу школском децом обојега пола и као главан узрок те немиле појаве истицали су рђаву штамиу у многим школским књигама. Усљед тога забраниле су сада власти у Пруској употребу у школама свију књига у малом Формату и ситно штампане и навеле су као разлог, што се таквим књигама слабе очи школске омладине. Не би згорег било, да и наше власти овој ствари мало пажње поклоне. Дувански дим као отров. У Паризу су приметили ; да оно месо постаје отровно, које стоји дуже изложено дуванском диму; па да би се сасвим уверили о томе, сушили су месо на диму од дувана ; па га давали животињама ; а ове поскапале од тога. То је дало иовода париској полицији, да су забранили пушење у касапницама. Кад се месо трује од дима, онда се зацело трује и човек ; који пуши, ua и они ; који живе у собама, где се млого пуши ; а особито њежна одојчад за то препоручујемо нашим матерама, да уклањају дечицу из таких дворана, где се пупш ; а и да пораде на томе код ево]'е одраслије деце и код мужева ; да остављају дуван свога и породичног здравља ради.

Какви ће нам лекари долазити. Приликом отварања нове школске године на будапештанском свеучилишту саопгатио је пређашњи ректор главније статистичке податке о том највишем заводу у земљи за прошлу годину. Међу осталим поменуо је ; да је на медицинском Факултету било свега 1204 слушалаца, од којих

Вр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

159