Женски свет

толики у сваком кравјем млеку, него више илн мање како кад, јер ни све млеко није једнако. него показује више или мање ирилике ио пасмини и старости краве, по начину, како се храни, по добу мужње и т. д По томе ни све природно млеко нема једнаку вредност као храна. Тако мо же млеко од крава, које добијају водникаву храну, дати само сухога остатка, а код врло доброг млека може износити и У 1. литри тога другога млека има дакле исто толико хране као у 1 1 / 3 литре нрвога. При храњењу одојчади, болесника или слабих људи није заиста рав нодушно, колико храпе дотични са извесном множином млека прима. Нарочито сматрају садањи лечници као врло важно, да млеко за децу има увек један и исти еастав. Из горњих података види се, да се у добром млеку на 100 делова беланчевине налази увек нешто више него 100 делова масти. То је једно важно мерило, по ком се може пресудити, да ли је нека млечна консерва начињена од нормалног млека или од млека, са ког је скоруи од чести скинут. Кад је неко млеко добро и ваљано, опда долази још једно важно здравствено нитање, а то је, је ли то млеко и потпуно чисто, нема ли можда у њему какве прљавштипе или ситних организама, који би могли какве болести да произведу и да тако постану непосредно опасни за здравље? Пошто је нри гајењу крава заиста немогуће, да се удали свака нечистота, па даље и најбрижљивије старање за здрав ље крава досга :лабу заштиту пружа, то се мора узетп као чињеница, да је свако млеко мање више нечисто. Наравски да ћемлеко пз чпстпјпх штала, где се кравама не даје храна која је већ почела труну ти, више јаметва, да нема v њему ничег шкодљивога, али по мишљењу нроФ. Дра Соксхлета у Минхену не вајди на то много се ослањати, него ваља зло сасвим искоренити, а то ће се постићи стерилизо вањем , млека т. ј. грејањем млека, док се сви могући шкодљиви организми у њему не униште. Да он утом нраво има, мислим да је доказано новољним успесима, који су постигнути последњих година ирихва-

ћањем његовог предлога, да се одојчад хране стерлизованим млеком.*) Колико нечистоте може бити и у најчистијем млеку, то се тек дознало од како се скбруп одел>ује од млека центриФугалном машином. То се сад у опште чини у великој млечној производњи и тада се ухвати за бокове добоша, који се окреће око (6000 пута у 1 минуту) пека прљава сива маса и то добије се од 1 литре млека око I—2 грама те прл>авштине. Иста ночне после кратког времсна да труне и смрди, те је ираво названа „млечно ђубре“. И niije ништа друго, ]ер се у њему налазе увек трошице од кравје балеге и хране, чегаће крвне и гнојавне лоптице, па и друге неукусне стварчице, које у штали при мужњи, пресипању, хлађењу и т. д. доспу у млеко. Кад би се то „млечно ђубре“ пред очима потрошача повратило опет натраг у млеко, зацело се не би онда нико с апетитом прихватио тог млека. ТТТто најситније млечно сито пропусти кроз себе, то може јога да одвоји центриФугална машина. Због тога би ваљало млеко, које је немогуће са свим чисто добити или које се цеђењем не даје довољно очистити, увек пречистити центриФугалном машином, бар зацело оно, које се под именом „млеко за децу“ и т. д. скунље продаје. Колико је Соксхлету познато, радила је то неко време само бечка млекарска задруга, али је опет напустила, пошто публика није знала то да цени. Као млечну консерву, која одговара потпуно свима захтевима, хвали Соксхлет стерилизовано кондензовано млеко без шећера и сваког другог додатка, као што га ироизводи од неколико година једна Фабрика (ЛеФл и комп.) у баварским Алгајским Алпима. Поступак је тамо овакав: Са свим свеже млеко очисти се одмах помоћу центриФугалне машине од „млечног ђубрета“ и згушњава се за тим у иростору, у ком нема ваздуха, толико, да, неиспарљиви остатак износи колико могуће тачно Тада се улије у кутије од *) Ко се за то више интересује, то су зацело све добре мвтере, тима најбоље препоручујемо краспу кљижицу загребачког проФесора Дра А. Лобмајеро. „Najbolja zamjena materinon mlieka“ (1889. Akademiska knjižara L. Harmana n Zagrebu“). Цена 30 новч.

152

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр- 10.