Женски свет

II. Вршачкиња

Ш. Сентомашкиња.

Грчићка, а дворану ke ногодити : начелница и одборкиња ГТавловићка. Наређује се даље ; да се иозову за редаре игре до 30 младих л.уди из свију сталежа. Почетак забаве у 8 сати у вече.

Добротворна Задруга Српкиња Вршчанака издала је прошле школске године једиу штипендију од 50 ф. г-ђици Катици Петровиће вој, приправници друге године. А ове године подарила је две штипендије ио 50 ф. и то: једну гђци Султани Цијуковој ; ради изуча вања консерваторије у Бечу, а другу г-ђци Јелисавати Књежевићевој, приправници треће год. у Сомбору. Даље је још одредила 60 ф. за на бавку одела сиротој школској женској дечици ; и изаслалаје своје две одборкиње, које ће обићи женске школе и изнаћи најсиротију децу. Сем свега овог није заборавила ни на наше народно учитељство, већ се са 50 ф. уписала за потпомажућег члана српског учитељског конвикта у Новоме Саду држећи се онога: „Кад народно учитељство с толиком жртвом спрема нашој народној деци бољу срећу и будућност, онда je доиста с иуним правом заслужило ; да срнски народ и њему припомогне ; да и оно својој рођеној деци спреми лепши живот“. И тако наша женска задруга са свим у тишини врши своју најплеменитију задаћу. С тогаје заслужила, да је вршачко грађанство у свему потпомаже. Особито наше поштоване Вршчан ке требају да су све чланице ове задруге ; јер са 1 ®op. чланарине дају се многе лепе и нлемените замислн остварити.

У недељу 21. октобра одржана је редовна скупштина „добротворне задруге Српкиња Сеи томашкиња“ ; у којој су обављени ови послови: Прочитан је извештај начелнице и благајкиње. Из извештаја благајкиње види се, да је стање друштвено овако: У књижици код I. српске задруге за узајамно помагање и штедњу 1203 ф. 90 н. Готовина 18 ф. 89 н. Рештанција . 50 н. Свега . . . 1223 ф. 29 н. Интереса 64 ф. 15 н. Од уплате 135 ф. 20 н. Свега . . . 1354 ф 10 н. Расход 68 ф. 54 н. Чистих 1354 ф 10 н. Од тога се налази 1338 Фор 05 новч. у I. српској задрузи као улог. Преосталих 16 Фор 05 новч. у ручној благајници. Прегледарке су овај рачун ирегледале и у реду нашле. На предлог псровође закључила је скуиштина једноглаено ; да се упигае за члана нотпома-

гача „Српског учитељског конвикта“ у Новом Саду са прилогом од 50 ®ор. што ће се у иет идућих година уплатнти тј. сваке године по 10 Форинти. Даље одобрено је уживање месечне припомоћи Катици Миковића рођ. Радосавл.евиђа по 1 Фор Узето је на знање да је одбор заодео 4 сиромашке деце и иа то потрошио 20 Фор. као и да је једном сиромашнбм ђаку дао 5 Фор. на школске књиге. Часништво је исто поново и то: Начелннца: Јелена Дунђерски ; Додначелница : Мара Иванића; Благајкиња: Катица Каћанска; llepoвођа: Јеврем Миковић. У одбор : Наста Настића; Љубица СтеФановића ; Анка Ковачевића, Пава Манојловића ; Исидора Дунђерски, СоФија Продановића ; Даринка М. Манојловића. За ире гледарке: ЈБубица СтеФановића ; Ангелина Ко вачевића и Савета ТеОФановића. Најпосле закључено jer да ее у очи нове године ириреди пик-ник.

Јаван рачун.

о скуаљеним арилозима за гђцу Султану Цијукову из Вршца, која смера ићи да се усавршава у невању на конзерваторији бечкој. Скупиле у Новоме Саду гђе : Зорка Грчићка и Марија Ђ. Поповића; приложиле су: Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња: 10 ф. ; Милева Вукичевић: 3ф. ; по 2 Фор.: грђе: Зорка Грчићка ; Марија Ђ. Поповића, ЈБубица Димовићка ; Ангелииа Поновићка ; Таса Недељковићка ; Даница Гостовићка и Др. Лаза Станојевић; по 1 Фор.: гђе: СоФИЈе М. Кода ; Јустина Кода, Марија Плавшићка и Арк. Варађанин, а гђица Јелена Станојевићка из Руме 50 н , свега 31 ф. 50 н. Новци су послати ирикупљачком одбору у Вршац; а од стране скупљачица исјављује се прилагачима овде захвала.

ЧИТУЉА.

Драгиња Матићка рођ. Вујић. Црна застава на дому добротворне задруге Српкиња Новосаткиња објавила је 7. (19 ) октобра о. г. да се вредна задругарка и савесна прегледачица рачунека МатиИка за увек опростила од друштва и оставила неутешна супруга и четворо нејаке дечице без материнске неге и љубави. Драгиња Матићка беше разборита жена, нримерна мати, отлична Српкиња. Са њених лепих и ретких врлина беше поштована и љубљена од свију и свакога. А није ни чудо ; што ју красише тако лене врлиие, јер она беше ћерка СоФије и Светозара Вујића адвоката и одличних i рађања ађанских. Њена се покојна мати такође одликовалн ретким врлинама и као домаћица, као мати ; као супруга и као Српкиња. Од њене матере (која се упокојила 12. (24.) јуна 1874. г.) имамо врло лепих писмених споменика; од ње је она песма ; коју и данас свако српче 'зна не-

Вр. 11. ЖЕНСЕИ СВЕТ

175