Женски свет

страст за модом и код овог иајобразова нијег и најотменијег света могла да почини тако грдне развалине у моралној тековини. По себи се разуме, да у оваким радњама мора бити еталних и млогих полицај них надзорникз но преобучених, да се не би поднали од посетилаца, а с друге стране, да .се не срамоте сувише оне велике даме ; кад их полиција повуче за рукав на исиит и казну. 0 тим изгредима воде се тамо белешке, па се нашло, да се ухвате у ових 20 базара годишње око 4000 крадљивица, а дневно 50, а то је велик број моралних пропалица у тако отменом и богатом друштву, јер међу крадљивицама има гроФица, књегиња, богаташица, матера с одраслом децом. Кад се дакле узме у обзир, да тек 10. дође у искушење да краде из нужде, а друге све пз сујете тек да се што више допадну: онда мора човеку да стане памет, како може слепоћа за накитом и страст за модом да толике образоване и тако отмене даме отисне у ниске крадљвице, да им помути толико памет и душу, да погазе свој ионос, свој карактер и да за увек сахране своју и породичну срећу?! Ово није клептоманија и хистерпја, већ чиста страст, која је мало по мало обузела душу женску. Др. Легнардо Солс лекар париске луднице намеран је, да овим поводом пише дело једно, које ће иоказати како друштвена манија може штетно да утиче иа морал иојединих нородица, па да онда и цело друштво увуче у моралиу пронаст. Ова болест, ближи се и нама. почела је да заражује и наше женско друштво; јер од како су наше Српкиње оставиле своју народну ношњу па иопримале немачку и Француску, од то доба нема граница ни краја моди и гиздању. Нико у свету валда није тако опијен и занешен за модом, као наш свет овамо по Бачкој, Банату и Срему отмено као и просто и канда је тамо гори, где је ближи туђем елементу, јер онамо у дубљини Србије, Босне, Херцеговине п Црне Горе, па и онамо по Славонији и Хрватској није бар ирост свет заражен том несрећом. Ми нксмо тражили

и бележили податке о томе колико који народ потроши свиле и колико издаје на наките, али смо уверени, да би нам сваки трговац наш могао посведочити, да наш свет у Угарској троши више свиле него сви народи овамо, а ми смо тек 30. део становништва Угарског. Кад то узмемо у обзир, онда не треба ни мало да се чудимо, што ми са толиком земљом, кућом и марвом не можемо да одржимо конкуренцију ни с једиим народом овамо. Људи долазе из света с торбом и просјачким штапом у нашу ередину, па прекупљују од нас земље и имања, а ми се онда расељујемо тужећи се непрестано на зле године п велике дације, као да оним досељеницима боље роди и да мање плаћају; а оно није то, него нас убија наш претерани луксус у оделу и животу. Док ми своју муку улажемо у крпе, донде туђин куца крајцаре и гомила их што је од нас заслужњо, па нам прекупљује тим земљу и истискује по лако из наше куће, а ми онда тражимо Србију па већином тек онда, кад иропаднемо сасвим па се онда чудимо, што нас тамо ие гледе баш најмилијим погледом. У први мах је та манија за модом и нас тлачила само материјално, ал кад материјална страна иосрне, а она иовуче често и моралну за собом. Мора бити човек велнке душ •, чврста карактера, да се одржи на површини моралној онда, кад га је једном материјална страна изневерила. Таких је мало у свету, па за то је и рекао неки мудрица: „новац је карактер u Ко лако избацује своју заслугу и своју тековину, тај често избаци и свој карактер, иа и свој живот И у нашем пароду избија увелико већ та западпа тежња, да више важимо него што јесмо. Већ саме матере куже дупгу својим г.ерима, кад их гиздају преко своје материјалне снаге с изреком: „Нећеш ти бити најгора.“ Отуда се код нас у колу п на балу не разазнаје, која је богаташког, која, средњег, која сиротињског стања; која је из отменијих која из занатлијских кругова, све се то надмеће, која ће више и скупљих крпа натрпати на себе, па макар се дишло до тога и најнечистијим пу-

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

167