Женски свет

„В ъ началѣ бѣ Слово.“

Рљ началћ бћ Слово, и Слово кч. Богу и Богб бћ Слово“. ;и који одлазимо у свети храм бочесто слушамо ове тајанствене реm чи: осећамо божанствени смисао ових Ф рсчи, ако и нисмо кадри да их потпу' но схватимо. Па какву мисао хоће да изрази евангелист овим тајанственим речима? Ко и шта је то Слово f у оршшналу \6 уо? ; у српском преводу реч? Драге читатељке! хоћете ли имати стрплења и воље, да пажљиво проучите ову скромну расправу о Слову ? 0 вашој доброј вољи и одушевљењу био сам увек уверен, с тога се радо и лаћам овако те* шког посла. Но прва ми је дужност, да споменем, каква сам дела узео у помоћ. Преда мном лежи Јованово евангелије у оригиналу, славенском и српском нреводу, а осим ових „Kritisch exeget. Handbuch iiber das Evang. des Joh. von Dr. H. Меуег“ и Гетеов Фауст стр. 57. (у српском прев°ду)- Кад сравнимо евангелије од Јована са евангелијем од Матеја, Марка и Луке приметићемо, да су ова три последња врло сродна и слична и лако разумљива, а Јованово да се одликује дубоким мислима, тајанственим изражајима и чисто богословским, разлагањем, с тога и није лака ствар разумети овог богослова свију векова. Та доста је већ, да се човек подухвати, да разложи прве речи Јов. евангелиста, на да застане. Ову немоћ осећа и Фауст, када покушава, да иреведе прве речи Јов, еваигелија: ~ev tiv 6 лоуоОвако ћемо и сами проћи, ако будемо истраживали, шта можемо нротумачити из ових тајанетвених речи; на против морамо истраживати, какву мисао хоће евангелист да и.зрази. —Да видимо! Прва три евангелија била су већ написана, када се евангелист наш решио, да напише своје евангелије. Ово евангелије требало је да буде донуна и савршенство. А то и јесте у пуној мери. Прва три евангелија описују живот и дела Иеусова почевши од оног тренутка, када се у свету

појавио као историјска личпост. Ев. Јован допуњује ова евангелија тиме, што нас упознаје са Христом пре но што се појавио у свету; па тиме истакне вечности божанство онога, у чијој је историјској појави упознао сина божјег. Ово му је на мера. Но каквим изразом да означи вечно 6ulie, које се појавило у иеторијској особи Исусовој? Томе бибу дао је име „Хбу о?“ „Слово и „реч и . Овај израз примио је евангелист из старозаветних књига, где се често спомиње реч божја; то доказује и та околност, што је и своје евангелије почео као што се започиње i. књ. М., где стоји: „В г б началћ сотвори Богн и т. д.“ а где је ито изражено, да је кроз реч божју све постало. Осим тога переониФидирана. је реч божја врло често у етарозаветним књигама, те је са свим природно, да је евангелист овај израз прихватио за своју идеју. Тако н. пр. стоји написано у месијанском иророштву Исаије 55.11; „Јер како нада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и чини да рађа и да се зелени, да даје семепа да се сије и хљеба да се једе, тако ће бити реч моја кад изиде из мојих уста; неће се вратити к мени празна, него ће учинити што ми је драго, и срећно ће свршити на што је пошљем“. Израз дакле „реч“ није морао евангелист створити, или из туђинв позајмити, јер је тај згодни израз нашао у месијанским пророштвима, којасеуЖсу• су исиунила. Па да ли је могао а да не назове тим именом оно вечно биће, које се појавило о особи Исусовој? Но могла би која читатељка с правом запитати, за што је у старозаветним књигама употребљен израз реч и шта значи? Зато, гато нагие мисли наша реч открива, названо је истим именом и оно биће, које нам открива мисли божје. Овим смо ударили чврст темељ даљем истраживању. Знамо шта намерава евангелист да нам саопшти. Са свим намјејасно, да евангелист нема намеру да нас поучи о томе, шта је било у самом иочетку, у

178

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 12,