Женски свет

осим сваковрсног ручног рада још и у конверзацији немачкој и мађарској поучавати", За учитељпцу је путем стечаја изабрана гђца Јакобеји, кћи овдашњег адвоката и свршена приправница, која је уз плату од 360 ®op. годишње на потдпуно задовољство све до удадбе своје јуна 1879. год. као такова деловала. После исте учитељице узет је за учитеља немачког и мађарског језика, рачуна и цртања г. Рули, а за ручни рад његова супруга. Да је ова школа и рад њен одиста уместан био, сведочи и та околност, што је године 1880. Високородни госп. краљ. саветник и главни државни надзорник бачке бодрошке жупаније Фрања ЦирФус ову шкобу цриликом своје званичне посете особито по хвалио. Како је захвалом гђе Јулијане 'Борђевићке иа председништву задружном год. 1879. нов. 21. нестало бар тако изгледаше онога покретача, који је задругу на овом путу руководио, то је већ год. 1881. ова школа преетала, и у јееен исте године отворена ионово школа само за ручни рад, т. ј. за крој и шав. За ово је плаћано годишње 300 Фор. осим смештишта, које је било бесплатно у школском здању. Ова се школа одржала све до јесени 1884. године. Уз сав овај обилни и са великом жртвом скопчани рад није задруга из вида изгубила своју племениту задаћу, коју је као „просветна“ на себе узела, него је сваком даном приликом ову подиомагала. Тако је она уз велика евоја издавања потпомогла гђицу Угљешићеву 1883. год. са прилогом од 30 Фор. да се на Будимпештанској конзерваторији изобрази. Она је исте године учествовала у културно-народној светковини при преносу костију неумрлог песника Бранка Радичевића, и положила скупоцен венац са златом везеним тракама на гроб песников. Приликом изложбе женских рукотворина, које је године 1884. нриредила дична задруга Новосаткиња, није ни ова задруга иропустила, а да на поменутој изложби не учеетвује. У ту цел» је она по месту и околини скупила знатан број етвари, које је на изложбу послала. Од своје пак стране изложила је врло диван и скупоцени, од вишњикасте кадиве а златом особито лепо и вешто извезени простирач на налоњ, кога сама израда веза преко 50 ®op. без материјала вреди, и који је местној светој цркви дарован, те јој је један од најлегшшх утвари

њених. Због овога рада је оцењив шки одбор доделио задрузи диплоту. I. реда. Па како ли су се чланице ове задруге показале као Српкиње и родољупкиње ? Ево нека овај пример то најбоље покаже. Кад је године 1885. ,вођен онај несрећни рат између Србије и Бугарске, који се по Србију са неудаћом окончао, у ком јемнога породица остала без бранитеља свога, а многи младић српски у ранама и на болнбј постељи исчекивао одсудни час животу своме, подиже се и ова задруга, те уз дозволу иолит. власти поче по овдашњем становништву прикупљати добровољне ирилоге на српске рањенике, приложив и сама од своје стране на исту цељ 300 Фор., и накупи осим свога ирилога 380 ф 43 н. и 3 дук. осим других многих ствари. Ето се јасно види, шта је кадро родол>убље и одушевљење урадити ! Године 1886. у лето реши задружна скупштина, да се ио примеру овде постојећег мађарског забавишта отвори српско забавиште, које би тек колико толико дало прилике овдашњим српеким породицама, да децу своју у мађарско забавиште не шаљу, у коме се деца наша од свог матерњег језика и миле народности српске одрођавају, а напајају духом и осећањем онаким, који су по српство опасни. Да би пак то забавиште одговарало својој цељи као што вал»а нужно је имати за то спремљену учитељицу; а да би се такова добила, испошаље задруга гђцу Видосаву Настићеву свршену приправницу уз годишњу иотиору од 300 ®op. у Будимпешту, да се на тамошњем државном заводу за годину дана у овој струци усаврши и ваљано спреми. Пошто је испослана гђца Настићева течај свршила, то се већ у јесен 1887. г<>д. забавиште отворило, на које је задруга годишње 300 Фор. учитељици и стан са огревом, 120 Фор. кућне кирије, и 4 Фор. месечне послуге плаћала, не узимајући овде у обзир намештај, опрему и огрев. Заиста од задруге једне велике и огромне жртве, које се са усиљеним наиором сносити морају! ! Забавиште ово иостоји хвала Богу и данас, ма да задругу такове жртве стаје, и успева врло лепо, као што се то летос у овом цењеном листу из једног дониса из Ст. Бечеја читати могло. Па осим просветног поља показивала се задруга ова и с-вагде тамо, где је човекол»убље захтевало. Тако је она приликом пожара у Т. Бечеју и Вел. Кикинди беднима своју руку по-

Ве. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.