Женски свет

УСПОМЕНА НА УМРЛОГ ПРОФЕСОРА ИСИДОРА СТОЈКОВИЋА.

И опет удес тешки Задеси српску груд, И опет српску душу Ледена хвата студ!

\ J Р«ЦН нам > с Р пска ВИЛО, у тешнИ ц е српских зала, ДјлГ Видарице тешких рана Са срца нам уздрхтала! п . Ој реци нам, ерпска cejo, Што нам тужним’ још не каза: „Зар још Србу престат неће Век удара .... низ пораза ? Зар да никад краја нема, Та празнина непрегледна, Што ј’ у колу врлих синка Свеђер ствара смртца ледна? ... И еад нова, посред срца, Створи нам се рана бона, Па нас тишти, па нас пече, Врелим жегом ј ада тр овна! Ој реци нам, ерпска друго, Ниче л’ биље чудотворно, Да к’о мелем, на ране нам Разви дејство благотворно ? u . . . Ти уздишеш, тужна вило ! . . . Али, ко је само хтео,

И без речи проиратнијех Твој је уздах разумео. „Ништава је туга гола, Ништаве су вреле сузе, Ништави су иразни јади: Аој, Боже, iuto их узе! Ништави су уздисаји, За врснике те нам, врле, Што животом саградише Успомене неумрле, Градише их, а од дела Основавих на врлини, Служећ' као врли синци Друштву, роду, отаџбини! Па не очај туге голе, Не уздаси иразни њени, Други ј’ начин, којим мож’те Одужит’ се њиној сени: Прихватите њине тежње, Иаступите њине иуте, Подхрањујте њине жеље Преком смрћу прекинуте. А на Вас ће, са висина Блажен њихов дух да зрачи!“ Све то, вило, и без речи Твој нам уздах протумачи.

Т. Бечеј.

Д. Брашованова.

О РАЗВИТКУ ДУШЕ У ДЕТЕТА.

Написао В. Прајер.

превео М. Шевић.

9СИХОГенеза, грапа Физиологпске исихологије ф ' : које нас учи о духовном рав* Вилхелм Лрајер, ттроФесор на упиверситету у Берлину иаиисао је у немачтсом часопису 'Deutsclie Rundschau за 1880. г. ев. 23. чланак под насловом ~Psyliogenesis“. У својој књизи „Die Seele des Kindes“ (3. изд. 1890.) ошнирно је разрадио у наведеном члапку поменуте задатке физиологиеке психологије. Овај чланак (Ueber die lung der Seele des Kindes) изантло je у часопису Vom Fels zum Meer за 1890.|91. год. св. 4 и даље а намењен је широј публици. s ** Физиплогиска исихологија. Психологија је наука о души. Нод називом ~душа“ обухвата сувремена психологија свс тнто у нама оеећа, миели и хоће. Физиологија је наука о животу или о свима догађајима и изменама у животињском телу. Физиологиска психологија изучава пси-

витку човека у ирвгш годинама живота, наиредовала, је у последње доба толико, да се слободно може тврдити, да је ова наука потнуно утврђена. Иснитивачи разних струка, као лекари, језикослови, васпитачи обрћу се све то вигае иснитивању и посматрању своје рођеие деце и то у доба, када почињу да уче. И мпслим да нећемо мпого погрешити ако речемо, да ће за мало већ и ручне књиге излазити о хологиске појаве у свези са закошша лгивота и са његовпм механизмом. Преводилац.

52

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 4