Женски свет

мрзи и нрезире онога, који веру своју погази. Праву и добру српску девојку јога и но неким спољашњим знацима је лако познати, јер ево како је српека мајка свога сина увек световала: Кад ти станеш гледат девојака, Не гледај им скута ни рукава: Већ им гледај хода и погледа: Како ходе, како л’ иогледају и заиста, онда се није тражило злата и бисера и није се гледало рухо и оружје, већ стас и образ. Како то лепо пева Србин у оној песми : Ја не гледам злата ни бисера, Веће гледам лијепу девојку, И лијепа стаса и узраста, И лијеиа хода и погледа Шта ћу мајци у дворе довести, Чим ће ми се поносити мајка.

Па сад г ако и одбијемо појетично иретеривање у нашим иародним песмама, ипак морамо допустити и признати, да је оиа српска девојка заиста морала бити неко више и овима врлииама задахнуто створење, кад ју је већ народ у својој песми тако лепо прославио и више свега уздигао. А у ови њени стихови: Нит’ сам луда нит’ одвише мудра, Нит’ сам вила да збија облаке, Већ девојка да гледам преда се указује нам се најлепша слика њене скромности, а то нам све претставл>а једну праву, ваљану и узор девојку. Ево, то је срнска девојка! Таква је била она некад. А сад -

ЛАЖНИ СНОВИ.

ФШ детинству сретном добу Минуите ми среће, У радости кад сам брао Оно росно цвеће Златна беше свака мис ! о Што сам онда снев’о, И пун наде о љубави И вери сам пев’о.

А сад у тој истој дугаи Само сенке лете, Изгубљене давно вере И л>убави свете; А по мору слатких нада Горак уздах плови: Истина је ова јава ; Ви сте лажни, снови! . . .

Војин Бика р.

О ВАСПИТАЊУ ЖЕНСКИЊА.

Јавно предавање Рад. Попоеића на концерту митровачке женске задруге 24. марта 1891.

Уважени зборе! Сваким се даном већма увиђа, да је образовање женскиња од највеће важности uo напредовање и душевно развијање сваког народа. И код нас су се истицали разни назори у иогледу овог иитања, који нису остали без резултата; што нам еве* дочи оснивање школа за више девојачко образовање. Нисам рад понављати, што су други пре мене истицали; али ћу овом приликом да гдекоје назоре, и то с педагошког гледигата нодробније расветлим, па можда тако и који до селе нов разлог овде да уплетем.

Док су други народи пет столећа могли на свом усавршавању делати, наш је удес био, да оно мало тташег народног поноса, славпо име, веру прађедовску и милу народност од туђинске навале спасавамо. Не можемо дакле пашим сгарим замерати, што су они у том иравцу своју снагу улагали, а васпитање женскиња, тек нами за задатак оставили. Ми им овде збиља морамо бити благодарни, јер само на таквој основи, можемо ми сад успешно радити на овом делу народног нрепорођаја. Земљиште дакле за васпитање женскиња је кућа, школа и друштво. Кућа с

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ

67