Женски свет

задруге Српкиња и млогим појединим гош* ћама из Карловаца, Сентомаша, Жабља, Каменице, Земуна, Београда и др ирисуствовао и на самој служби божијој, коју је служио капелан иротин г. Петар Костић. Скуп и корпоративан одлазак у цркву био је из св. николајевске порте у 9 сати пре подне. Пријатно нас изненадила задруга Срба занатлија, кад је на благодаренију изишла корпоративно са својом заставом и дуплирима. После благодаренија отишло је сво друштвоудворану срп. вел. гимназије, гдеје у присуству многобројног и отменог мушког и женског света начелница задружпа гђа Јулка Радовановићка отворила свечану седницу задруге овим речима: Поштована Господо и Госпође! Радујем се, што смо на путу нашег хуманог рада сретно доспели до ирве десетине другатвеног нам живота. Ова задруга, накојој имам ја част на челу да стојим, трудила се 10 година да покаже што бол.а и легапа резултата на хуманом и нросветном пољу. Шта је радила и колико, то ће Вас сад нага секретар г. А. Варађанин о свему известити. Ја прикључујем нак свој поздрав: добро нам догали мили гости! И отварам ову свечану седницу. За тим је читао задружни перовођа Аркадије Варађанин извештај 10. годишљег рада другатвеног, који овако гласи: „Нагаа народна повесница имала је да бележи за ово поеледњих пет векова само патње и прогонства. Једва смо ми доживели, да наш 19. век забележи на листићима народног нам живота по коју светлију тачку. И данагаља светковина овог хуманог и нросветног другнтва остаће као светла тачка наших дана с ове стране Саве и Дунава, јер је она зламење благодетног рада једног знаменитог дела нашег народа, који је све до најновијег доба код нас, па и даље по свету, тек равнодушно пратио борбе и иодвиге за јавне послове, оне „јаче“ другатвене половине. Кад је пак новије доба ггозвало у јавну службу и „слабију“ половину другатва нашег, затекао је младожења новог културног времена наше ћери слремне за рад око бољитка не само своје деце него и човечанства. Међу оним кћерима нашег народа који су

пошли у ову службу цивилизације, видимо да стоје у ирвој линији Новосаткиње. Кад је оно 1866. г. јаук нагаих рањеника на Краљевом Граду и Садови искупио сва материнска срца наше сл. кр. вароши на рад око олакшања самртних мука деце и синова наших, који су тамо залагати живот за славу престола и част наше миле отаџбине, онда се у колу тих матера појавила мисао, да се стално удруже за оваке и сличне несреће деце своје. Ту мисао иригрлила је тадашња бировљевица блажено уиокојена гђа Томековићка и 1867. г. извела у „првој новосадској женској задрузи 11 , која и данас под председништвом оиште заслужне и вредне начелнице гђице Фани Филешевице вргаи савесно свој хумани задатак. У колу те опште човечанске дужности опажамо, да су Српкиље најодушевљеније, јер оне се не задовољавају само са ирилозима, што иадају са извора нашег дарежљивог грађанства, него прелазе чак у суседну државу Србију и доносе отуда са богате трпезе тадањег дарежљивог кнеза Михајла леи дар од 100 4Ф и полажу тим прву основицу овој хумано ј уставови. Кад узмемо у обзир овај одушевљеи иочетак друштвеног раданахуманом ииросветном пољу наших Српкиња из оног доба: онда се може узети, да није ово слава само 10. годишњице „Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња“ него уједно и слава 25. годишњег ускрснућа идеје међу Новосаткињама у оиште и Српкињама на посе за удруживање женскиња. Да овога покрета не беше, сумњамо, да би данас гледали пред собом тако лен и богат низ натних задруга у овом племенитом позиву женске половине. Овај пример покренуо је по свој прилици на овај пут, одмах 1870. г. наше Митровкиње; 1872. г. В.-Кикинђанке; 1874. г. Ст.Бечејкиње; 1875, г. Сегединкиње; 1878. г. Суботичкиње; а већ 1880. г. Новосаткиње и као засебно друштво Српкиња. За нама су дошле 1882. г. Вршчанке; 1884. г. Ст.-Футошкиње, В.-Бечкеречкиње и Румљанке; 1886. г. Сентомашкиње; 1887. г. Ст.-Паланкиње, Дубровкиње, Сарајевкиње и Вагребкиње (ове две као крајцарска друштва); 1887. г. Ађанке; 1889, г. Вуковаркиње; 1890. г. Инђинкиње; а од 1891. г. ухватиле се у коло и Шиђанке, Тур.-Бечејкиње и ево у најновије доба и Меленкиње. С њима упоредо раде на својој просвети и три девојачка друштва Српкиња у В. Кикинди, Нов.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6