Женски свет

на нреко 3000 ф. дакле близу 5000 ф. у новцу и 28 сандука завоја, одела и ионуда. Тако јемилостива десница наших матера овде и са стране нружила браћи својој доста утехе и мелема. За ове и дарове награђене су од кр. срп. друштва „црвеног крста“ све одборкиње и часнице захвалном дипломом тогд друштва а начелница 7 подначелница, благајкиња и перовођа још и друштвеним „крстом“ а од Њеног Вел. краљице Наталије као заштатнице тога друштва одликована је начелница гђа Ј. Радовановићка и благајкиња гђа С. Јевтић златном а подначелнича гђа С. Чакра сребрном медаљом краљице Наталије. Наша је задруга на позив нашег покојног пресв. вел. жуиана Феликса Парчетића и његове млого уважене суируге суделовала 1885. год. са 70 одабраних нредмета и својом дивном колевком на Зомаљској изложби у Буданешти зашто је одликована медаљом и похвалом. Изложба и други рад наших Српкињама у огапте, а на по се ове задруге пружиле су им толико полета и моралне снаге да се осетиле моћне да пођу један степен на више у моралном полету. Побудом своје угледне и вредне задругарке гђе Марине Завишићке а на пристајање свију донде постојећих задруга Српкиња с ове етране, оснује натпа задруга заједнички лист 7 са смером, да подстиче Српкиње у свима крајевима, да се удружују на основицу осталих већ донде постојећих добротворних задруга, и да даје упутства матерама и ћерима за њихов узвишен позив на дому и у народу а уједно да отвори поље ; где би наше интелигентније женскиње окушале своју умну снагу у ова три истакнута иравца. Тим uoводоми на том основу ускрсао је „Женеки Свет“ баш на Ускрс 1886. г. и ево дела наевоме одређеном нозиву већ 6 година. По одзиву читалачке публике и по оцени наших јавних гласила изгледа; да је погодио потребу и да добро врши свој задатак; а с погледом на онај леп низ сараделица наших, који су успешно окушали своју душевну снагу у ступцима његовим ; а које из скромности нећемо овде да приказујемо, сведоче, да је близу време ; кад ће наше Српкиње моћи и саме овако иодузеће продужити. Па тако и онај леи низ нових задруга, што је после тих појава порастао ; јасно говори, да је његов по станак оиравдан и да га иодржавати и још разгранати ваља.

Наша задруга није ни доцније пропуетила ни једну прилику ; која се клонила угледу ил слави народној, иоданичкој ил грађанској, није оставила неутешан ни један глас, који је затражио милости њене, није обишла ћутећки и хладно ни мимо једног жалосног случаја и несрећног призора, који је допрво до њених очију ил ушију. Она је, да наведемо тек што јеважније, учествовала у ирослави 50. годишњег књижевног рада нашег заслужног књижевника и публицисте покојног Др. Јована Суботића, она је суделовала на 25. годишњој прослави глумачког делања наших првака на том пол.у Димитрија и Драгиње Ружићке, прославила је заједнички са целим грађанском 100-годишњицу овдашњег стрељачког друштва; суделовала је на заједничкој забави грађанства нашег у корист земаљског друштва „доброг срца“, а сваке године па и данас ириређује заједничке забаве у корист филијала земаљског друштва „црвеног крста“ и постала је члан оснивач оба ова добротворна земаљска друштва, а редован члан месног ватрогасног друштва, месног грађанског стрељачког друштва и потпомажући члан „орп. учитељског конвикта у Нов. Саду“ с нрилогом од 50 ф. Кад се где појавио пожар ил поплава у месту и околини иритицала је у гшмоћ новчаним ирилозима и купила је особено још прилоге у грађанству. Погорелцима у В. Кикинди приредила је у прилог и забаву, која је донела преко 350 ф. чистог прихода, којом је нриликом највише припомогла наша многоуважена прва начелница гђа Соф. Дуиђерска, са својим ћеркама Милком и Ленком и уз припомоћ гђице Виде Вукичевићеве и Виде Варађанове млого допринела овом лепом успеху. На погорелце у Турском Бечеју. Срп. Црњи и Раковцу приложила је задруга преко 200 ф. и скупила још 300 ф. прилога. На рањенике из српеко-бугарског рата дала је сама 326 ф. 49 н. и скупила, као што смо горе рекли, још преко 3000 ф. у новцу и 28 сандука завоја. На српски глуво-неми завод у Митровици дала 70 ф. у помоћ и потпомогла и његов оистанак. Изучила је ил нрипомогла да се изуче 2 сирочета, 2 раделице, 24 учитељице, помогла певачицу Султану Цијукову и Ленку Угљешићеву; а одевалаје, почињући од 1881. г., сваке године до 40 ученика и ученица основне и више девој. школе; обдаривала сваког божића по 20—30 старица и удовица, у новцу и огреву. Кад је

86

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.