Женски свет

ево стајемо и ми у ред тих иријатеља, јер су нас њена светла дела, њен узвишен карактер, њен иримеран живот већ одавна нривукли на њену страну, и морамо у напред признати, да нас је врло изненадио закључак представништва народног, којим се овластила влада, да нрогања и протерује тако племениту жену, тако велику добротворку, тако иримерну матер, а при том још и матер краља свога, који ће данас сутра примити у своје руке судбу целе Србије!3ар не осећају оци земл>е и синови Србије, да су тим чином увредили поглавицу своју; јер и ако је краљ још млад, ал толико зна и осећа, шта је мати, колика је то светиња на земљи! Кад је оно септембра месеца 1889. г. тамошњи народ после оног првог нрогонства и несретног Висбадна онако величанствено дочекао своју мајку, мученицу, ми смо рачунали, да ће ти одушевљени усклици народни омекшати срце и влади и представницима народним, те ће већ у првом свом заседању изрећи, да Краљица Мајка може слободно пригрлити и на материнске груди притиснути своје јединче и народно мезимче ; ал смо се, на нашу велику жалост, преварили у нади својој. Представници народни, место да обрадују срце материно, место да пруже своме милом и младом краљу прве и најтоплије љубави материне, која разгрева и буди љубав према Вогу и ближњему, они носле иодругодишњег мучења потискују с нрага отзџбине своју, после Косова прву Краљицу, на не достојан начин и силом извлаче свога младог Краља из наручја материна, да до свога узраста и не осети, сирома, оне божан-

ствене сласти материне блискости, да не види оне миле погледе материне душе, и не загреје срце топлотом материнске милоште, Заиста, нешто нечувено и невиђено до сад! Повесница света ни]е имала прилике, да прибележи овако неприродну иојаву до наших дана. Сад јој, ево, пружила Србија податке, да може осгавити потомству и један неприродан углед. Представници народни оставили су у овом чину синовима и потомству један ружан пример, обесветили су име матеренско и погазили углед и достојанетво целе своје женске иоловине, јер кад се тако поступа са ирвом мајком у земљи, кад се тако сурово гази светиња прве грађанке, шта ће да мисле о себи, о свом угледу, свом цостојанству остале грађанке, које не заклања ни светиња престола, ни високи положај краљевског достојанства! Али, где је несреће, ту и среће има, каже наша пословица, па тако и у овом чину избилаје и једна добра страна, јер је народ београдски без разлике пола, узраста и страначких деоба уложио сјајан и свечан протест против оне грубе силе и неправде од 6. и 7. маја о. г. и оставио тако траг на том лабиринту династичне брачне размирице, да ће у своје време ипак моћи мајка Краљица и млади краљевић наћи пут у храм чисте љубави народне, која ће ускрснути славу престола, опрати част династије и подићи углед материне светиње, коју је туђ грех обесветио; а на тој основи лако ће се заборавити дани туге и жалости, који су наше дане тако помутили.

О ВАСПИТАЊУ ЖЕНСКИЊА.

Јавно предавање Рад. Поповића на концерту митровачке женске задруге 24. марта 1891. (Свршетак).

|||§'окушаћу сада да одредим у колико jffljTje код нас утрвен пут образовању женског света, пре него што ћу о образовању истог у школи да поведем реч. Разликујући наш народ по материјалном стању, могли би га у главном

поделити на двоје : сиротињу и сред* њу класу; наравно уз знатну варијацију. Јер превелика богаштина у нас или не постоји, нли је врло незнатна, да би со о њој башка морало рачунати. Према томе, ми смо у сретном положају, јср је тако

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ