Женски свет

пно забавити може. У забављању са најнезнатнијим стварима у игри, која је школа од најјача дејства за образовање разу ма и карактера, задобија душа највише градмва за своје даље развиће. Право мишљење не даје се никоме привести наставом речима. Ниједно дете се у томе не наставља но мишљењу се учи свако као и виђењу и чувењу. С почетка не можемо ту нишга чинити до само пре преке отклањати којему сметају и не смемо га пре времена појачавати. Неје мо гуће, да нормално дете не мисли. Али Финије изображење мишљења т. ј. наслеђене способности представе, које одељене постају, спојити и спојене преставе раставити, могуће је само наставом и то наставом у опажању и у језицима а не само овом ; дете се мора у почетку још упо знати са истинитошћу, све то само проживети. Но нарочито треба избегавати сваку једностраноет. Са свим је јасно, да ако будемо у одређеном и увек истом правцу утицали на мозак детињ да ће се једнострано и развити мозак за цео живот и најлепше својство, које човек имати може, хармонско образовање, неће се тако никако постићи моћи. Под хармонским делањем душе разумем тако делање где ни интелектуална ни осећајна страна не претеже, где нити душевни покрети сметају делању ума нити укочен интелектуализам не даје да се осећања развију. У хармониско образовање иде још и веџбање чула и способности за носматрање а ни тело не сме бити иренебрегнуто. Већ код најмањег детета мо рамо се на ово обазирати и регулисати сиољње утиске који на њега делују т. ј. бирати оно што дете сме учити. У опће на стомак се више иажње обраћа но на мозак. Али мозак се баш не сме ни једнострано развијати веџбајући га у једном иравцу илиједпним занимањем са једним чулним органом, ни дилетантски, пружајући му духовну рану из свих могућих поља. У почетку живота је оргап ска основа делатности душе потребна за све добро и све рђаво али је све завијено као цвег у пупољку. Штета, која настати може кад се нешто касније отпочне

са методиским иоучавањем је свакако мања но она, која настаје када се отпочне ирерано. Прераним веџбањем централни нервни систем, који још неје нотиуно развијен, тим брже отупи и одржава мање пластицитета па било да се веџба једнострано или од већ јако многострано. А што дуже нервни систем своју примчивост одржи тим дуже одржава и младост. Ко се за многе ствари интересује остаје и у староети млад, док су равнодушни људи и у младости стари. Оно што обично називамо свежином духа у ствари је она веома значајна особина за многе се ствари интересовати, на ипак сваког тренутка своју потпуну пажњу моћи поклонити једном предмету. Мало дете неје способно ни за једно ни за друго. С почетка се за слабо што интересује до за своје млеко и првих годи на неје кадро да своју иажњу дуго на један и исти нредмет обрати а да се ие умори. Али оно се учи и једном и другом и без поучавања старијих. С тога не смемо без иотребе прекидати прво доба учења детињег, које је самоучко а иостизава се сопственим искуством у тако зв. дечијим играма. На дете утичу безбројно многи чулни утисци. Дете мора прво неправилну измеиу час јаких час слабих дражи на његове чулне нерве, који непрекидно један за другим долазе, разумети и у главноме тако почиње дете учити да мисли. За тај рад треба много времена јер први услов за разумевање је разликоване. Што се с почетка чинило да је једнако или врло слично то се мало цо мало одељује у неједнако и различно. И том се ириликом показује, да је много лакше сазнати сличност разних утисака но различност сличних. Колико се често иута догађа и код одраслих промепа двеју Физиогномија! где дакле сличност одмах у очи упада а међутим дужег носматрања треба да се различност схвати иа тек и речима изрази. За схватање малих сагласности је дете много боље органисано но за схватање малих одступања. Боцу за вино сматра као своју боцу са млеком, а увесељава своју матер променом стотине сличних

146

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10