Женски свет

више оној кити љубичице, којом је уресио своје груди. То ми даде иовода да му се приближим. Шта наопако ! Упаде му у реч домаћица. Сад већ знам шта је било. И она се чудновато насмеја. Мани се жено погађања прихвати домаћин, пусти човека нек говори, можда ћемо сад дознати оно, што већ. давно желимо. Даље, шта ]е било даље ? Заврши и окрену се госту. Ево шта: Већ док сам му се приближавао, опазио сам како је мргодећи се рад био да ми умакне; ал није имао кад, јер ја сам убрзао кораке. „Да дивних љубичица, знате ли да су сву собу задахнуле? 4 Рекох кад бејах уз њега. „Како не бих знао, ваља да знам и ја да љубичице мирише? и Одговори ми он оштро. „А где ли дођосте дођосте до њих, ја нисам знао да их већ има.“ Ко тражи тај нађе.“ Одговори он кратко. Ја видим по ноздрвама, које му се почеше ширити, како га стрпљење напушта, али се не дадох застрашити већ рекох : „Ви мора да волете љубичице кад њима груди окитисте? и „Да и . Рече он, а нри том ме тако погледа, као да ће ме прогутати. „Волете ли ви свако цвеће или само љубичице?“ Усудих се ја још запитати, ал сад сам тек добио своје: „Разбирајте ви млади човече шта волу девојке, а окајте се мене старца.“ Продера се он на мене тако громко, да су се сви који уз нас беху поплашили, па оде као помаман из собе. А да га иза свега тога нисам више потражио, биће вам сасвим нојмљиво. И као што видите ја нисам успео. Него реците ми молим вас како је то, да нико од вас не зна, шта је управо са тим његовим љубичицама? Заврши најносле. Сви ми знамо само толико, да на његовим грудима видимо увек прве љубичице, и да се њима кити док год ових траје. Сад, чини лн то само замо за то, што му је њихов мирис омилио, или ie ту какав тајни узрок скривен, то тек само нагађамо ; јер још до сад се нико не усуди, Да га о томе што запита. Одговори му домаћица. Зар ни ти, за коју ми рекоше да те тако воле?

Ни ја; јер се бојим да ћу на тај начин њеХову љубав ироиграти; а ви не можете Ци замислити како је то образован човек, како уме да буде нежан, једном речи како је мени драг. НИ бриге те ције. Кога људи те врсте заволу, понашају се ирема њему, као што се нонаша матн према свом размаженом детету: љуте се на њега, али га не казне. Дуго је он тако говорио, а дуго се и она тако одунирала; ал кад најпосле присташе уз њета и остали, па и муж јој, мораде им обећати, да ће им првом згодном приликом жељу испунити, и њега питати зашто се он кити љубичицом. Није морала дуго чекати; а изгледало је као да јој је еам случај ишао на руку. На неколико дана иза њеног обећања био је Павле Павловић у обичајено време код Стајићевих. Таман је ушао у собу, ал Стајићка опази на њему неку промену: на његовим грудима није било љубичице. Шта је то господине, зар је пролеће све своје већ свршило? Упита она чим га је угледала. Како, како? Било је све што је он збуњен умео рећи. А камо љубичица? Зар сте опазили да их немам? А како ја то не би оназила? Е па рећи ћу вам. Изгубио сам их. Шта ? Изгубио сам их велим; а бојим се да ћу због њих имати неприлике. Пре неки дан сам нх само незгодно приденуо, па су ми случајно с груди спале, те сам их морао поново придевати; па и онда ми се десило нешто неповољно, а сад, сад ће бити и горе. Идите молим вас, ко би још у тако што веровао. Ја; јер имам узрока за то. Ал реците ми молим вас, усуди се сад Стајићка рећи зашто се ви не китите и другим цвећем, већ само љубичпцама? Он скочи са столице на којој је седео као да је младић од двадесет година. Ко се усудио да то кроз ваша уста пита?

b ЖЕНСКИ СВЕТ.

13