Женски свет

Мита Петровић.

књижевник.

Српска учитељска школа у Сомбору истурила је у времену од B—98 —9 м.сеци два нута црну заставу. Још се није ни утешила, још Иије ни скинула црно за својим милим наставником Исидором Стојковићем а већ мора да умотава главу своју црним веом за другим вредним и дичним наставником својим Мигом Петровићем. Жалосна судба постиже 1891. год. овај наш просветни завод! У Мити Петровићу не губи само школа свога вредног, свога савесног, свога узоритог учитеља, него губи у њему и књига народна једног од најилоднијих и најизврснијих раденика. Мита је у нас с ове стране био једини стручан књижевник, који је својим испитивачким длетем тражио природне истине и ове из подземних тмина износио на светлост научне висине, те је тим постао чувеи и виђен не само у нашем уском кругу умних раденика, него и у широком образованом свету, и био за то одликован: чланом књижевног одељења „Матице Сриске“, дописним чланом срп. кр. академије наука и уметности, чланом срн. ученог друштва у Београду, правим чланом хрватског педагошког збора у Загребу, редовним чланом срп. пољоиривредног друштва у Београду и чланом народописног музеја у Лајпцигу. Био је у два нут одликован посланичким поверењем за срп. народ. црквени сабор од вароши Панчева и од ковинског среза, а у носледњем сабору одликован је и чланством саборског одбора петнаесторице, који је имао да спреми једноставан штатут за све наше црквено-школске и Фундационе одношаје у ар хијеиископији карловачкој и митрополији српској, ал га несрећна болест снађе бага у те дане кад је ваљало, да и ту открије своју зналачку снагу. Мита је био и у месту, где је делао, одликован почастима потиредседника срп. православне цркв. општине и члапом муниципалног већа сл. кр. града Сомбора, а

год. 1873. био је изабрап за тајника на конгресу славенских недагога у Бечу. Тако видимо, да је његово име било на широко поштовано, п.егов рад на далеко слављен не само у нашем, иего и у хрватском, ческом, немачком и мађарском народу. Наше га читатељке зацело нознају из обилног и стручног рада у овом листу, који је развио за ово иоследње две године дана износећи скоро у сваком броју нод његовим именом или само зиаком М. П. богате и поучне чланке и млогс белешке из просветне, здравствене и привредне струке. Мита је почео писати још као гимназиста у нашим тадањим белетристичним листовима : „Вилн“, „Матици“, г Даници и И „Младој Србадији“ ; а кад је свршио гимназију наиисао је прву књигу : „Девојачки Свет“, коју је „Матица Српска“ наградила са 20 дуката. После тога издао је броширу „Народка школа у Чехословена“ ; а кад је постао 1870. г. проФесором срп. учитељске школе у Сомбору нисао је чланке и белешке у „Школском Листу ', „Napredku“, „Neue ungar. Schulzeitung“-y, a доцније и у немачким научним листовима: ~Globus“-y и „Die Natur u . Обрадио је за немачку омладину у шрајберовој библиотеци нричу о краљевић-Марку нод насловом: „Marko der serbische Kčnigssohn u . Писао je даље млоге критике и реФерате у „Летонису и „Матице Српеке«, у „Јавору 11 , „Српској Зори к , „Бечерњачи“ и „Стражилову tt , поучне чланке нз природних наука у листовима „Боеанској Вили м , „Женском Свету м , ,Јавору и , „Тежаку м , у калеидарима „Орлу“ и „Панчевцу и . r Писао је и у „Бранику“. Чланке ,Из ирироде«, је иосле накладна штампарија у В. Кикинди издала у засебној књизи. Самостална своја испитивања из нриродних наука износио је у „Гласнику срп. учепог друштва“ и у „Летопису“ под овим насловима : „Неколико приложака експери-

2

ЖЕНСЕИ СВЕТ. Бр - 1