Женски свет

гимназијални супленат и проФесор служио је у Осеку и Загребу, те када је отворено хрватско свеучилиште у Загребу, именован је он међу првима за проФесора свеопће ФилозоФије на том заводу, где и данас npo®ecopyje. Он је увијек био, а и сада је идеалним љубимцем хрватскога народа, а нарочито својих ученика, (међу које се имам част и јаубрајати), које је својом красном симпатичном личношћу, својим идеалним, чистим значајем, својим ванредно лијепим начином предавања увјек одушевити знао. Почео је јоштер врло млад писати песме. ПроФесор Ватрослав Јагић упозорио је на њега и Шеноа одмах иза првих им несничких покушаја те им прорекао сјајан успех у песништву. Као супленат на осечкој гимназији успјевао је у јамбима, што је за онда био нрви покушај, еротички епос: „Кохан и Власта“, који нас у велике сећа на славни епос пољскога песника Адама Мицкијевића: „Konrad Yalenrod u . Тује Марковић прелио своју красну пејсничку душу, те тај епос прелио својим жарким родољубним осећајем и њезиним лирским чувством, каково се налази само у правој пјесничкој души. Како јесамо ту прекрасно замишљена слика, где девојка умире од мириса љиљанога цвећа. Прави свој пеенички рад развио је Фрањо Марковић истом у Загребу у књижевном часоиису „Viencu“. Ту је он саопћио цели нињ својих недостижних балада и романца; ту је саопћио свој лепи превод епске песме „Марија“ од пољскога пјесника Малешевскога и преводе из Мицкијевића. Ту су одштампана његова предавања о „балади и романци у славенским литературама“ ; ту су штампане његове духовите и дубокоумне штудије о драми и драмским делима на темељу Аристотелове теорије одрами; ту су обелодањене његове драме „Бенко Бот“ и „Карло Драчки“, пуне поезије и патриотичкога жара, које захтевају Марковићевих драма достојне публике, да се изнезу на позорницу; ту су његове лепе пригодне критике н. пр.: о драми Лазе Костића: „Максиму Црнојевићу“, и други његови књижевни саставци. Марковић је дуље времена уређивао „Вијенац“, и кад му је то уредништво предавао Др. Иван Дежман, пуним је правом могао тај његов поштени књижевни друг написати, да предаје уредништво „Вијенца“ у руке човеку, у кога је свих девет жица Аполонове лире. Осим споменутих драма написао је Марковић и у по-

себној књизи издао: драму „Звонимир“,: либрето „Мислав“. Г. 1883. издала је хрватска матица збирку његових изворних и преведених песама под насловом: „Из младих дана“. Туј су сабране његове по разним листовима разасуте ијесме и онда још нештампане пјесме: „Дом и свет“ пјесан у 3 дијела, изпевана у облику Пушкиновога „Еугена Орјегина“, пуна здравих мисли, њежних и жарких патриотских осећаја, идиличних слика и красних описа, затим овећа епска песма: „Повратак под хрватскога краља“ из доба хрв: првога краља Томислава; разни преводи из пољске литературе, нарочито до онда још нештамиана красна овећа пјесма пољскога песничкога великана: Јулија Словацкога „Отац кужних у Ел Аришу“. Главни књижевни рад Марковићев јесу његове дубоком ученошћу, финим естетским разумевањем, ретком савесношћу и управо заносним жаром писане овеће критичке уводне штудије у сабране ијесме: Петра Прерадовића, Станка Враза, Аугуста Шеноа: Мажуранићевога Ченгић Ага“. У критици је Фрањо Марковић највиши Форум у Хрватској,: благо песницима, којих је песме он својим великим песничко критичким даром протумачио и осветлио; тешко је ту разабрати, чији је душевни хоризонт већи, чије срце топлије и шире, да ли пјесниково или критичарево. Знаменита је Марковићева знанствена борба са Армином Павићем о постанку и естетици Гундулићевога „Османа“, која још није довршена, али у којој је Марковаћ развио сав сјај своје учености и укуса. Сада Марковић ради на израдби филозофских школских књнга на хрватском језику, те се у редовима, хрватске родољубиве онозиције у хрватској саборници изтиче као одличан, свестрано изображен говорник. Наравно да уз овакав озбиљни рад његова вила не долази до речи. Последња му је несма испевана г. 1872. под насловом „Гроб јединца". Ту је он још увек онај узвишени, жарким родољубљем и чистим идеализмом продахнути песник, каков је увек био и јест: љубимцем хрватске омладине. Да, Велецењене госпођице, узмогнете си створити барем бледу слику Марковићевога песничкога рада, ево да вам прочитам његову красну баладу „Задња здравица“, у којој се виђају донекле осебине његове песничке индивидуалности. (Чита). Друг и побратим Фрање Марковића, Аугуст

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.

5