Женски свет

СИЛОМ У ПРЕПАРАНДИЈУ.

ж Па шта мислиш на годину с’ њоме?“ ниташе господин проФесор Паја Марић свога брата господина Мишу, учитеља. „Па на годину ће, наравно, у препарандију!“ „Наравноћ 4 господин нроФесор лупи љутито песницом о сто наравно у препарандију! То је сасвим наравно! А да научи шити, прати, крпити и кувати и друге кућевне послове, па да буде ваљана домаћица, то није наравно. Кажем ти, да избациш ту луду мисао из главе. Јелка је слабачка, па јој треба само још да ироведе цео век у школи. Место да се стараш да ради ио кући, но врту и дворишту, ти си је приковао за те којекакве књижурине; место да се креће што више по слободном ваздуху, опа седи цео дан или у школи или у соби па буба. И ти си ми отац, и ти си ми учитељ! Ал’ то ти кажем, док сам ја жив, она неће ићи у преиарандију. „Та за Бога човече, умири се! Размисли само какво је моје стање, па ћеш увидети, да не могу друкчије радити. Лако је теби говорити! Твоје две кћери си красно удао, али шта ћу ја? Моја Јелка је слабачка, на није ни за какав рад; а што је најглавније, на удају не могу ни помишљати, јер немам ни новчића да јој дам, а знаш и сам да се данас тешко удају и девојке с’ миразом а камо ли снроте. Док сам ја жив, још има склоништа, али шта ће, сирота. кад ја умрем? Мора сама себи леба заслуживати, па тако ми и не преостаје друго него да је дам у преиараидију.“ Госиодин проФ.есор за цело време мирно слугааше свог брата. Чело му се набрало у хиљаду бора, а из очију му севаху муње, мислиш сад ће бура започети али у том ступи у собу и госпођа учитељка. „Снајо рече г. проФесор бага си дошла у 3' одан час. Разговор је о „0 Јелци прекиде га госпођа учитељка знам већЈ Та мој Миша и не зна друго да говори. А ти оћеш да чујеш моје мишљење о тој ствари.“

„Погодила си!“ „Но, ето одмах ћу ти казати моје мишљење Ти знаш како ми стојимо. —“ „Чуо сам, ево, од Мише. Молим те снајо, реци ти мени у кратко, јеси ли ти за то, да Јелка иде у препандију или не?“ „Та оно како се узме, и јееам и нисам! “ „Ето је на! разљути се господин ироФесор право кажу да женске немају ни мало логике. И јесам и нисам! То није ништа.“ Госпођа Ката, тако се звала учитељка, ос/гавила га мирно да изговори, па онда иродужи: „Немој се срдити Па.јо, него ме саслушај ! Јесам, за то да иде у препарандију из ових разлога: нрво, што нема мираза а по том ни изгледа да ће се кад удати; друго што ће она кад-тад после наше смрти морати сама себи лебац заслуживати, па је то најлепши начин. Ето с’ тога би волела да иде у ирепарандију. А противии разлози су ови: што ]е врло слаба, те се бојим да ће јој учење шкодити; друго што врло тешко учи; треће што више воље има за кућевне нослове него за учење; четврто што сад толике девојке свршују нрепарандију, па морају годинама чекати да добију учитељичко место, а пето што би јој већма желила ваљаног младожењу него најбоље учитељичко место.“ Господин проФесор радосно пружи руку својој снаји. г Живела снајо! Дакле три разлога више нротив препаран;;ије него за ирепарандију. С тога ће наша Јелка остати —“ „Бадава се радујеш, драги брате прекиде га господин Миша она мора ићи у преиарандију, иа крај ! „Али неће, кад ти кажем. Промисли се Мипјо ! Сад ћу ти ја израчунати шта ће те стати њено учење. Сваког месеца моратп за стан и храиу најмање 15Фор. потрогаити, то је годишње 10 X 15 = 150 Форината, за три године 450 Форината, књиге нека су 20 Форината, то је већ 470 Форината. Па онда и за одело мораш више потрошити, јбр код куће може ићи

ЖЕНСКИ ОВЕТ. Бр. 4.