Женски свет

сокака, а друга из авлије, а ио среди кујиа За њима изађе и младожења; дође до сестре, ухвати је за руку, иа је окрену око себе 2 3 иут, кажу, да види, да иије шантава. Запита је нешто, на онда и оп извади крајцару, дарива и изиђе на поље на стане код кола, наслонивши се иа лотру, а девојка уђе онда са снајом у стајаћу собу, где се биле искуииле и не ке њене другарице из комшилука. Уђем и ја за њима у ту собу да чујем, шта ће бити. Девојке гледе кроз „лебрњи пенџер" тако се зове онај ирозор, што гледи из собе у ходник - кликоћу се па новикаше: »Ђуло! не пење се на колаћ‘ (мисли младожењу.) То је знак, да му се донада девојка. Онда се и она окуражи, иа загледи кроз тај лебрњи прозор на момка, да га види, јер донде пије смела од стида гледати у њега Момак ленушкат, тек га науспица нагарила, а то се нашим девојкама допа дало; само нека је млад; и кад заиита моја снаја сестру: „Како ти се „Леиа а тако ју звала допада?“ Дlа леи јеК одговори она. Изађе и младожењина стрина па шушка

нешто с младожељом; валда и .она њега пита, како му се девојка свиди; доета, да ее па брзо враги у собу и каже старијима: „Момак оће!« Кад су то чулн етарији, а и љима се донала девојка, јер би иначе одмах устали и отишли после даривања, те онда и провођаџиница изађе и оде девојци, да нита: има ли и опа вољу да пође за момка, и кад се и тамо чуо повољан глас, онда се тек старији ночеше уиуштати у погодбу, како ће се и чиме ће се једна и друга страна даривати. Отац паш случајно не беше код куће тога дана и тако се иогодба одложи до ујутру, и разбије се, како сам чуо, цела ова свадба о пар чизама и о пб акова ракије, које није хтео да даде евекар. 'Како се иогодба разбила, свекар ноиесе јабуку, коју је био у залог оставио, те оде даље да тражи себи јевтинију снају, а мој отац оста да чека издашнијег пријатеља. г Гако еу нрошли први сватови моје покојне сестре Даде, и ја се и еад живо сећам тога и носле толико година чудим и дивим оваким народним обичајима. А—а.

ЧИТУЉА

\ f Јован Навловић јј министар просвете у Црној Гори, књижевник ш велики родољуб народни, преминуо је на Цетињу 7. априла о. г. у својој 49. години живота. Родом је из Ср. Карловаца и после основних и средњих школа изучио је у Београду филозофију и у Монакову вишу економску школу. По том је био ироФесор трговачке школе у Нанчеву, где је покренуо лист „Панчевац“. Пза оних бурних дана панчевачких од 1872. и 1874. г. нређе у Земун, где јеуређивао „Граничара“ а 1Н76. г. дође у Нови Сад и у з Др. Св. Милетића радио је на „Застави“. 1878. г, позове га црногорска влада на Цетиње и иреда му уређивање званичног листа „Глас Црногорца“. Ту је код кнеза и владе са свога лепог књижевног и умног рада и примерног понашања стекао толико љубави, да је ностао прво управитељ цетињске гимназије, а доцније и министар просвете, у ком ie својству и преминуо. За време евога бављења, у ЦрноЈ Гори покренуо је, уређивао и понајвише сам радио (поред оног политичног листа „Глас Црногорца“) ioui и књижевне и стручне листове: „Зету„Нову Зету“ и „Просвету“. За заслуге,

обдарио га је кнез црногорски Даниловим орденом 11. реда. Покојног Јову Павловића оплакује верна љуба, Панчевкиња, седморо неудомљене мушке и женске дечице и сав иарод сриеки, кога је он тако жарко љубио. Нека му је слава и хвала на толиким раду и љубави и вечна успомена међу нама! у Даринка Бугарекова учитељица срп. више девојачке школе у Панчеву, ирва Српкиња, која је испитана била за грађанске школе, преминула је 2. анрила о. г. у својој 25. години живота. Беше ревиосна и савесна наставница и утеха својој' остарелој мајци. Бог да је проети! f Сташшир Николнћ. На велику среду о. г. сахрањен је у Врањеву (Арачу) валданајстарији овострани учитељ, Станимир Николић, који је све у том месту Враљеву од иостанка до смрти служио и то пуних 55 година. Лака му била црна земља! f Ракила Дорословац рођ. Николић темишварско-Фабричка срп. нар. учитељица upeминула је у Нов. Саду у наручја своје сестре Ангелине 9. априла о. г. у својој 35. години живота. Погреб је био доетојан њеног позива,

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.