Женски свет

ше се ходи са евећом, па се лако неереће догађале и догађају. Као завесе, тако су по здравље убитачни и за ширење зараза још посиешнији и заетирачи собљи. И у њима се још више гомила нраха и свакојаког другог ђубрета, што се на ногама навлачи, на онда ходом диже до плућа човечија и до крви његове допире и трује. За то на* иоље са завесама и ћилимовима из спаваћих соба! Патос и предсобље ваља сваки дан мокром крном убрисати и онда сувом утрти, тако се може најлакше чистоћа одржати. Доказано је, да пљувачка и све, што од заражених болесника излази, највише трује даље околину, иа и с тога је врло пробитачно, да се иатос сваки дан убрише и опере. Док су патоси дашчани били чисто бели, небојадисани, био je изговор домаћица у нечем онравдан н разложан, што се није сваки дан могао прати, јер би даске брзо нотрулиле; ал данас не може бити у том изговора, јер сад има такових масних и јевтиних боја за патос, које не пропуштају влагу и које очувају сјај и онда кад се водом перу. Такве боје чувају патос од влаге и од гада да се не улеже, јер гад не воли онај задах боја и кад се нремаже утамани у клици гадове, као и кречење зидова што чини

Бојадисање патоса не само што чува даске и што убија нагомилан отров, него и уленшава собе, а за 2—3 ф доста је за једну собу и траје годину дана. То може да бојадише свака домаћпца сама. Таке боје има у шпецерајским трговинама; овде у Новоме Саду пма н. пр у трговини г. Мите Коде н продаје се удешеио за мазање у нлеханпм кутијама ио 1 ф. 20 нов. кутија; ако је гусга боја, може се мало с Фирнајзом разбистрити. Кад се натос, или што друго, нрви пут хоће да маже оваком бојом, добро ће бити, да се онај предмет намаже нрво лаиеним зејтином, јер зејтин не нронушта ни мало влагу. За мекано дрво узима се гако звани : ~Oellackfarbe“ или ~Glanzlack“, а за тврдо дрво: ~Wachspasta“. Она прва се само четкицом маже, и кад греба после криом таре а ова друга се великом четком таре да добије и изазове сјај. На овај начин могле би иаше домаћи це спаваће собе увек чисте имати и сваку заразну клицу уништити нре но што досие у гело човечије, а тим би себи и својима најлакше очували здравље, то највеће благо на свету. Ово ваља особито на уму имати сад у ове заразне дане, где није човек сигуран са својим животом ни један дан.

У ЧЕМ ГРЕШЕ МНОГЕ МАТЕРЕ.

Шр' ош ће млого година иротећи, док се и код нас заве ДУ школе, које кћери наше учити практичном кућарству; па и онда, кад то буде, и ако буде, оиет ће кућа и рука материна бити за кћери најбоља руковођа у ирактичном домазлуку, а тај нозив потребанје свакој женској без разлике стања и положаја, јер уредна, практична, умешна и пажљива домаћица ствара рај у кући, те кућа цостаје свима домаћима најмилије и најдражије боравиште. И матере су у ирвој линији нозванс, да и своје кћери упуте да буду такве и боље; ал се нриметпло, да су баш тамо

кћери најнеукије, нашеокретније у нрак гичном домазлуку, где су магере најбоље домаћице. А од куда то бива ? Вредне и умешне матере често ће рећи: г док ја обавештавам и учим, волијем и сама урадити". Кад би се то односило на млађе у кући, на слушкиње, онда би се овај поступак могао и оправдати, ал кад се тиче кћери, деце ваше, не може се као оиравдан сматрати, јер матере су у првој линији позване да упуте и обуче своје кћери у кувању, сиремању, шву, и сваком другом домаћем послу, ua нека их не одвраћа од тога та околност, што ће им кћери обавити овај ил онај посао ло-

Бр, 10. ЖЕНСКМ СВЕТ.

149