Женски свет

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

Зарад здравља.

У српској учитељској школи у Сомбору уписало се ове школ године, као што „Школски Лист“ јавља: у I. разреду: 25 мушких и 52 жен. принравника- у ГТ. разр. 19 муш. и 40 жен. у 111. разр. 23 муш. и 35 женских, евега: 67 мушких и 127 женских, укупно: 194 нриправника. Ово је до сад најзећи број, а са 14 је већи од лане. Девојачки лицеј, Земаљска влада краље вине Хрватске и Славоније отворила је иочетком ове школ. 1892—3. г. девојачки лицеј или средњу девојачку школу са осам разреда. Ове годиие су отворени I. 11. и Ш. разред а доцније ће сваке године по један разред више. У I. разред се примају ученице, које су довршиле IV. разред осн нар. школе с добрим уснехом. Које сврше свих осам разреда лицеја, примаће се на свеучилишта. Док се угарски великаши договарају, како ће устројити оваку школу, донде је предстојник наставе у Троједници г. Кршњавски сретно решио то питање својом сопственом иницијативом на славу и напредак хрватског и српског имена. У Зелуну је отворена виша девој. школа о државном трошку. Управу је иримао npo®eсор реалке г. Хинко Храниловић. За сад су отворепа само прва два разреда. Српеко забавиште добротворне задруге Српкиња Новосаткип.а отворено је поново после великог школског одмора и посећују га за сад, 37 деце На српским вишнм девојач школама у Нов. <'аду, Панчеву и Сомбору довршена су уписивања за ову школ. 1892 —3. год. Уписало се дакле у Нов Саду 117 (било 128', у Панчеву 96 (било 107), у Сомбору: 87. (било 111). Као што се види, свуда знатно мање од лане; ио свој прилици хите родитељи, да им овадепа науче што ире туђе језике и туђу историју да би што пре заборавили своје светиње. Тешко је тако школи да се бори против туђинштине, кад нам најодабраније нородице одбегавају у туђе јато. Ново забавиште. Ст. Футошка цркв. ои штина регаила је, да отвори још ове јесени српско вероисиоведно забавиште. Сретно!

Како лечи колеру Себастијаи Кнајп. У Баварској у селу ВерисхоФену живи један рим. кат. свештеник, који је иостао чувен са свога лечења хладном водом Њему долазе сад са евију крајева света људи богати и еироти, обра-

зовани и неуки те траже лека и млоги се хвале, да очврсну у опште против сваке неиогоде његовим лечењем и богме млоги болесни врате се здрави кући. Како је колера у Русији и Немачкој доста жртава ирогутала и како се и овде у Угарској заилашили, да ће их посетити тај гост, отишао је новинар будапештанског листа једног, да упита овог природног и самоуког лекара, како би се та болест, по његовом мњењу, најбоље лечила, и он је овако одговорио: , 0 тој ствари, погато засеца у медицину, ја не би смео говорити, јер нисам никада учио медицину -- но радо ћу вам причати о оном, што сам лично искусио. По моме мњењу колера није ништа друго до изненада започети и брзо завршени двобој између колерске материје и људскога тела; Победа остаје ономе који је јачи. Па како се спрема човек за ту борбу? Уплаши се чим се колера приближи на неколико стотина километара, па мисли да мора умрети кад га болест спопадне. Но није тако; он не мора умрети ако држи у реду свој стомак и ако се умерено и редовно храни. Најгоре је што људи, чим стигне вест о колери, мењају свој начип живљења. Пију тешка, црна вина, коњак, арак, па тиме слабе свој стомак. А кад букне колера оида налажу власти, како да се околина има десинФицирати, а за болесника не стара се нико, јер држи већ унапред да мора умрети. Лекари мисле да могу потиснути коле ријску материју опијумом и танином, место да је истерају из тсла, пгго би се дало постићи знојењем. Болссник, који може да се зноји, тај је спаптен, а који не може, тај је гтропао. А знојење може се произвести врућом водом. То је једини случај, да ја, који лечим хладном водом, преиоручујем врућу; а господа, која се нлаше лечења хладном водом, у таком случају наре ђују хладне облоге, које само бол утишају, али је не лече. Да се произведе зној, узме се дебео, што ироетији чаршав (од илатна), а ако таквог нема, узме се проста врећа, савије сеиет, шест пута, замочи се у врелу воду и метне се (тако вруће како болесник може поднети) на прси и трбух болесника а нод њега метне се повећа крпа, која је замочена у топло сирће (оцат). После 20 до 25 минута кад заночне зној, наставе се нови тоили облози и то се тако дуго ради док не ирестану грчеви и бљување. Сем тога треба иарави помоћи и изнутра а за то ће бити најбол>е у млеку скувани истучени ким (Kummel) којн се даје у маленим дозама. Тако сам ја г. 1855. у Аугсбургу лечио оне, који оболеше од колере, па од 41 остадоше живи њих 40. Само једног болесника нисам могао нз-

152

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 10