Женски свет

мо и да нам том нриликом нокаже своје тичије друштво. Затекосмо га за писаћим столом, за ко јим је седео и читао. Ја се нанесем над књигу не би ли видела шта чита, а у тај мах паде ми ноглед иа његове бројанице које су биле уз књигу. Наједаред сва иретрнем. Са свим на крају бројаница беше нанизано и једно зрно бисера. Погледах га боље, узех бројанице у руке, и показав му бисерово зрно упитах га: Одкуда вам ово? Немојте ме за то питати рече он и уздахну с’ тим зрном бисера скопчана је једна врло тужна приповетка. Милољубе, је сте ли ви? упитах га ја, а ни сама не знам како сам се осећала. Нека чудна смеса радости и туге обузе ми душу. Био сам рече он тужно. Тада

ми загледа у очи, а у том тренутку је и он мене иознао. Ја му приповедих све, што сам о Нади знала. А када му рекох последњи jo] цнздрав, рече ми он тронуто: Хвала вам, по сто пута вам хвала на тим речма. Ви сте ми скинули сињи терет са срца. Мислио сам, да ме је Нада заборавила, ал сад, сад могу спокојно живети и молити се Богу за њену племениту душу којој ће и моја узлетети, А ово зрно бисера, као и њен последњи поздрав чуваћу као најмилију успомену са овога света, са којим се она тако прерано опростила а кога сам се ја за навек одрекао. После неколико тренутака кренух се ја са мужем својим кућп, оставивши за собом дивну Фрушку Гору и манастире њене, а у једном од њих смирена калуђера, који ће се молити Богу за анђела, кога је срео на раскршћу између овог света и онога. Д.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ.

Српска Ењижевна Задруга известила је расписом од 18. окт. о. г. своје поверенике о својем досадањем раду. По распиеу до сад су штампане и готове три књиге: Еосте ТршфковиИа Драматски списи 1., Сима Матаеуља приповетка „Бакоња Фра-Брне“, дра. Милапа Joeauoeufta црте „С мора и са сува“. Штампају се (и нешто ће скоро бити готово) jom т, и : Доситија ОбрадовиЛа „Живот и прикљученија I.“, Ј. Стер. llouoeufta „Даворје“ (све оригиналне песме) и Игњатија llii колајввиИа Потаиенка приповетка „Права служба“ у преводу М. Ђ. Милићевића. Осим тога штампаће се и нрва свеска „Историје ерпскога народа с погледом на историју суседних Бугара и Хрвата“ од Љуб Eoeaueeuftu и Љуб. Joeanoeufta. Хоће ли се на овом броју књига стати ове године, зависиће од тога, како ће се одржати до краја године досадашњи леп одзив народни. Од тога одзива зависи други један корак, врло крупан према новчаним нашим приликама. Ради смо, наиме ако нам допусте новчана средства, предати члановима књиге у тврдом иовезу (укоричене)“. Као што се из овога расписа види, вредна управа свим својим силама ради, да се узвишени и знаменити задатак Српске Књижевне Задруге што сјајније испуни већ ове године. На народу је сада, да тај рад помогне уписујући се што више у Задругу. Као у еиаком послу тако ни овде не ће се моћи урадити ништа без покретача. Многи би се с драге вол,е уписао, да зна камо и коме се треба обратити. Родољубива дужност би била у првом реду наших свештеника и учитеља а после трговаца и сваког свесног и отреситог Србина, да се лати скупљања чланова. Колико нам је познато, досад се у Бачкај и Банату одазваше тек неколико места (у Бачкој: Н. Сад 64 чл., Мол 19 чл., Чуруг 14 чл., и неколико даше по једног члана), а могло би свако седо дати

по десетак чланова. Три Фор. само ио себи није велик новац а кад се за њих добије близу 100 штампаних таб. онда је управо ситница. Пренимо се дакле, прионимо око скупљања чланова, нека се камен по камен сагради на чврстом темељу свести и просвећености целокупног Српства огромиа, величанствена палача Српске Књижевне Задруге!

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Позив на претплату. Како овострано српско учител>ство нема свог листа, к ји би се што чешће, барем недељно, бавио струком и животом учитељским у иоучно забавном правцу, то сам принуђен да издам свој подужи састав; „Педагошкч иисма а у засебној књизи. Ту књигу сам написао размишљајући о нредметима, којих ће бити 25, колико сам читао, чуо, видео и искусио, а употребио еам облик писма за то, да буде читаоцима разумљивије и занимљивије, Усуђујем се дакле позвати на претплату г. г. учитеље и учитељице и сваког пријатеља књиге с тим, да ћу тек онда дати књигу у штампу, кад буде довољан број претилатника, као и да ћу приход, ако га Бог даде, употребити као испомоћ на дал>ем студирању учитељске струке у иностранству. Скупл.ач има десету књигу или новац. Претплату ирима г. Арк. Варађанин уиравитељ витпе девојачке школе у Нов. Саду, а цена је 40 н од књиге. У Новом Саду, септ. 1892. Јован Јанко Кнежевић учитељ. Позив на претплату. У нашој и онако слабачкој књижевности по најмањи је број оних књига, које су нашем женскињу, његовој поуци и његову васпитању намењене. Особито је мален

174

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 11.