Женски свет
ђалица отуђи свог мужа од куће, те овај, у место да се брине за своју нородицу, седи у крчми и хг.рчи скун новац, који би у каквој честитој породици,, којом управља ваљапа домаћица, залегао многе домаће погребе п тиме је усрећио. За то нека ни једна жепа не смеће с ума, да ваљапа домаћица треба да је богобојазљива, смериа и блага, да живн како је Богу мило и драго; тако ће је нратити божји благослов, тако ће пајпре задобити за себе свога мужа. Ако жепа хоће да свога мужа задобије, онда треба да му иосвети сав свој живот Права и искрена љубав жене ирема мужу, то је луч која обасјава породичну срећу. Ал та љубав не сме бити себична већ некористољубива; ие разметљива, већ смериа. Жена треба увек да је готова да подпесе сваку жртву за љубав свога мужа. Нека умали своје потребе да би могла иодмирити мужевљеве, нека ускрати себи какво задовољство, да би га етворила своме мужу. Треба ли мужу хаљина, иека му помогне да пх набави; нема ли на сголу меса за њих обоје, иека нонуди љиме свога мужа, ма љој и недостало. Па за све то не треба да тражи од мужа ни особите захвале, већ нека то чини из чпсте побуде а цо својој дужности. Крај така пожртвоваља неће муж љен остати равнодушан и то ће јој кад тад и признати. Жепа треба слрпељиво да сноси мане мужгвљеве и да о њима никоме ие говори. Та пнко није без мане. ЈБуди нису аиђели. Бива да се мужу, који мора да се бори за опстанак, деси што иеиријатно, усљед чега се љутио. па та љутина оетавља па њему трага и онда, кад се вратио својој кући, па било би пеприродно, да оп иза така случаја одма буде весео и да се шалп; ал на жепи је онда, да га развесели и да му растера бригу. Рекне ли у таком расположају муж жени и по коју опору реч, нека је стрпељпво поднесе, нека му не враћа жао. Оп зацело иије у онај мах онако хрђаво мислио, као што је рекао, и без сумље ће‘ то и поправити, само ако жена узуме стрпељпво оћутати. То нека намти свака жена, јер , леб је дотле читав док се ue начне“ вели народна иословица
0 манама свога мужа не треба жена да говори ни својој најбољој другарици, јер тиме је може напустити стрплење. Буде ли се о манама њеног мужа рашчуло без љене кривице, тада треба она да га иред светом извињује кад год узмогне. Буде ли јој кад год криво, штојој се муж бавио мало дуже у крчми, нека и не мисли, да ће га грдњом и пребацивањем одвратити да то више не чини, већ згодиом нриликом кад се оп одобровољи нека му благим начином то спомепе. А најлакше ће га од тога одвићп онда, ако се буде старала да му омили кућу и да се тако влада, како би он морао признати, да му је преко свега најмилија жепа. Дл зато жена треба да је стрпељива. Стрпелшва жсиа је прави дар од Бога. Ћудљива жена је ирави непријатељ домаћег мира. Жена и крај најлепших врлина, ако је ћудљива, може постати досадна; а што је најгоре, ћудлшвост може да овлада човеком тако, да овај није више господар над собом. Колико иута ћудљивост тпто ноквари, што се после крај најбоље воље не може да иоиравп. Ћудљивост је то исто што и себпчпост, јер ћудљивост извире из еебичНости. Жена ће се нонајбоље сачувати од ћудљивосги, ако према мужу буде увек иетинита и искрена. Ако од мужа сад ово сад оно затаји изродиће се између љих неслога, а ова понајпре убија домаћи мир, и љубав између мужа и жене. Жена према мужу тако да је искрена, да јој муж већ с лица шчита, шта јој је на срцу; јер другчије неће имати према њој новерења, неће је иоштовати, а без тога је не може ни волети Зато жепа мужу треба све да каже: зашто ie пе весела, чега се нлаши, са чега је не задовољна, и то што ире то боље. Ал нека му казује увек ираву истпну Аlуж треба да je уверен, да се он може ослонити на женину реч, и да никад не иосумња, да ће му жена што слагати. Ал преко свега треба жена према мужу да је искрена онда, кад се тиче новца и трошка. За сваку крајцару, коју жепа изда, треба да зна и муж; с тога је боље да жена и не кунује оно, што би морала од мужа затајити, јер тим
162
ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 11.