Женски свет

рове и цел да наше друштво чисте од опаких страсти и штетних навика, мадаје наше народно друштво у свима сталежима и у свима крајевима пуно и препуио опаких и штетних навика. Другшије је то код других народа, а особито код Немаца и Енглеза. Они, кад што науме, они и изведу, конзенквенто до краја; не понуштају код прве сметње, не остављају иосао после првог неуспеха, него ; кад се увере и убеде о чему, даје снасоносно и кад једну мисао ухвате, која им обриче спаса и наиретка, а они онда прихвате то свим жаром своје благородне душе на раде цином, иостојано, док не постигну и не виде успеха. Има примера, да је и код њих но која мисао сноро наиредовала и тешко нродирала у шире кругове, али они за то нису иопуштали, нису малаксали, као што код иас обично бива, него су, ма и ужем кругу, иостојано даље делали, *и данас видимо тамо сила друштава, задруга и завода, који су таким дурашним радом појединих нлеменитих душа установљени и носе оним народима лепе нлодове на свима пољима хуманог и културног рада, те су тако и досмели тамо до угледног ноложаја у друштву људском. Код свију тих иојава опажамо да женскиње из бол.пх и најотличнијих породица етоје у нрвим редовима и ево ћемо и овде, иримера ради, да наведемо из енглеског народа један такав леп нример жепског ножртвовања за опште добро. Енглески је парод пун и препун узора племенитости људске, те је чак и нама Србима, као што је познато, поклонио једну мајку љубави хришћанске, свима добро познату добротворку босанске српске сирочади, племепиту Мис Ирбијеву; па њој са свим слична је но души и срцу и госпођа Маргарета Елеоиара Паркер, једна од најидеалнијих и пајизврснпјпх женскиња на иол.у општег човечанскбг добра, оснивачица н нокретачица интернацијоналног храшћанског друштва умерености. Она је дете из боље куће и таке, која је позната са своје велике нобожности, еа своје човекољубивости и храшћанске штедротс. Одрастивши у такој околини,

сасвим је природно, да је и она постала побожна, милостива срца и мекане душе, која кад дели не распитује, како се ко крсти, којим језиком говори, њена душа тражи само невољнике, да их иомаже, блажи, теши. С таким расположењем душе своје буде она ире 25 година на једном јавном предавању, које je држао Б. Г. Гаук о пијанству и штетним последицама но здра* вље појединих, ио иородичан и државан живот, и она се, убеђена о том злу, одлучи одмах, да примером, речју и писмом ради против тог душмана човечанског и народног. Прво истиснс из своје куће сва онојна ппћа и онда скупи известан број отмених госпођа, које по њеном иаговору, нристану на то, да се оснује у Енглеској женско друштво, које ће радити на том, да се опојна пића истпсну из породичне потребе. Позиву овом одазову се одмах 150 госпођа и домаћица и оснују „британско женско друштво умерености“, а гђу Маргарету Е. Паркер за нрву председницу тога друштва. Пуних 10 година стајала је она на челу овог хуманог друштва и делала је неуморно писмом и речју за проширење његове племените цели. Колико је успела види се и отуда, што је то друштво иорасло данас на 40.000 чланова и оснива и даље огранке своје у свима провинцијама широког британског земљишта. У најновије доба, ноникла. је така установа и у јужној Африци, а сједињене американске државе, побуђени њеним примером, подигли су оваке задруге у свима већим варошима. Са особитих заслуга по ову установу, изабрана је гђа Маргарета Е. Паркер за почасну чланицу код женских друштава умерености у Чнкаго, ФиладелФији, ЊуЈорку и кад је лане приликом једном отишла у Америку, била је свуда удостојена опште пажње и ноштавања, те је но новратку своме отуда написала лепу броширу о своме бављењу и о уоченим одношајима друштвеним под насловом; „Шест сретних недеља код Американаца/ 1 Она је врло скромна у спољашиоети, у животу и ионашању; живи са својим супругом Едвардом великим Фабрикантом

166

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11