Женски свет

цркву, били, и ако скромне, али једине светле луче, одакле је иадала светлост умља и знања у сиромашни, тада по готову запуштени народ српски ? Има ли краја, гдегод срнски народ живи, а особито у земљама Аустро Угарске монархије, камо добротворни зраци тих луча нису доиирали ? Требали спомињати, колико је гимназија, колико ли богословија карловачка образовала и за образовање спремила интелигепције срнскоме народу, без које би народ остао умно сироче ? Треба ли сномињати, колико је иатријаршко благодјејаније, основапо уза та два просветна завода, отхранило српске даровите сиротиње, а без које они зацело не би били то што су ? Нема тога Србина, који ие би био иот пуно свестан о овоме значају и благодатном утецају ових завода на културни и религиозни развитак целог српског народа и свију крајева, где Србин живи. Па но томе зар би смо могли ми сви, а нарочито зар смеју и старији и млађи питомци тих завода пропустити ову ирилику, а да се с пијететом и благодарношћу не сетимо и родољуба, који су или морално или материјално засновали и одржали до данас ове тако нам погребне ступове нашега културнога живота?! С прославом прве стогодишњице тих завода истичу се у првом реду имена двојице родољубивих Срба, који су ударили темељ гимназији, богословији и благодјејанију у Карловцима а то су блажепа сиомена МИТРОПОЛИТ СРПСКИ СТЕВАН СТРАТИМИРОВИЋ И ГРАЂАНИН КАРЛОВАЧКИ ДИМИТРИЈЕ АНАСТАСИЈЕВИЋ САБОВ. Потписани одбор мисли, да после истакнутога значаја поменута три кулгурна завода срнска, гте треба иосебно још да истиче и неувеле заслуге, које су ова два му жа, а и осгали добротвори оснивањем, одржавањем и утврђењем ових завода сгекли за домовину, за православље и за народност срнску, заслуге, за које ваља цели сриски народ да се и видљивим и трајним знаком своје блатодарности одужи; те с

тога, с иуно вере у осведочеиу благо дарност и пожртвованост срнкога народа ступамо преда њ, а у првом реду се обра ћамо њиховим бившим питомцима и опим сукародницима својима, којих су очеви или преци били питомци или наставници у тим заводима, с позивом, да новчаним ирилозима омогуће, дасе у »рослаиу стогодишњице ових завода нриреди овде у Карловцима народна еветковина и да се митрополиту српском Стевану Стратимировићу и грађанину карловачкому Дпмитрију Анастасијевићу Сабову, а иоред њих и дру гим добротворима српске нравославне веллике гимназије, српске нравославие богословије и иатријаршког благодјејанија у Карловцима иодигну ирема иашим срнским приликама скромни, али достојни споменици Кад ће бити стогодишња прослава тих завода, јавиће одбор у своје време. А да ли ће се у исти дан моћи открити и споменици, стоји до тога, какав ће бити одзив народне дарежљивости. Прилози нека се шаљу на адресу потписанога нашега благајника г Јована Симеоновића Чокића. Имена свију ири ложника штамиаће се у српским јавним гласилима, У добри час! ОДБОР за нрославу стогодишњице српске цравославне велике гимназије, срнске правосл. богословије и патријаршког благодјејанија, као и њихових добротвора У Ср. Карловцима 14. (26) Фобруара 1893. Предсбдници : Стеван ЛазиЛ, с. р., директор гимнизије. Прота Јован ВучковиЛ , с. р., ироф. богословије. и ир. рвктар богос. учплишта. Перовође : Др. Лаза СекулиИ , с. р. сра. нар. npice. иодтајнпк. Паја MapKoeufi, с. р. нрофесор у гимназији. Благајник : . Јован CimeoHoeu f ЧокиŁ, с. р. благајник сри. иар. цркв. фопдова , и следе 20 одборника.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4