Женски свет

спођа Ерарова, трговипом као госнођа Босиканова. То мозкда иије лако, али није

досадиије него иенрестано тразкити мужа а мање срампо него ли га наћи. и »Бр- и

ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА У ВЕЛ. КИКИНДИ.

Г/t Дивне иословице! Та је посло-7 НЈГ ИЦа МOГЛа П °иићи само у оном даЦнароду, у коме је одомаћена једпа °Д најлепших врлина: доброчин||ж ‘ Ш °‘ ® заиста, ретко је наћи Xf/i народа, који ће тако радо притећи У номоћ своме ближњем, као што Jj то чини народ срнски. Лепа је то врлина, која краси сваког Србина и Српкињу. „Помози невољнику, на ће ти и Бог номоћиН вели друга наша пословица. Помози невољнику! А невољника је доста у свегу! lo увидеше и многе племените Срнкиње, те се сложише и основаше друштва, којима је главна цељ, да помажу сиротињи. да јој олакшају тешку судбину њезину. Га се другнтва зову: добротворне задруге! Има већ 20 година, од кад се у овостраном Срнству оснивају таке задруге, на их има хвала Богу по свима већим месгима сриским ; а у новије време нодижу се и но мањим местима. Срнкиње Кикинђанке биле су прве, аоје се слозкише, да оснују таку задругу, ie је кикиидска добротворна женска задруга најстарија задруга те врсте. Ове године навршује се 20 година, како ностоји иста задруга, те ће на Ђурђевдан ове године да, прослави двадесетоi одишњицу свог постанка. Не могу пропустити, да овом приликом не рекнем коју о двадесетогодишњем раду ове вредне задруге Ова је задруга врло срећпа! За свих 20 година свог онсганка није променула председницу а има у особи гђе Нине Петровићке таку председницу, с којом се сама дичити и поиосити може, и која је пуиих 20 година савеено и с пајвећим цожртвовањем вршила свој илемешгги и

Чипи добра, било комо драго, То је Богу и мило и драго! узвишени, али и трудни носао, и која је ово друштво довела до лепог гласа и сјајних материјалних прилика. Живила! Дај Боже још дуго година иредводила Срнкиње Кикинђанке у сваком леном подузећу њиховом! Са врлом председницом, раме уз раме, старала се иуних 20 годииа за бољитак и напредак иве задруге и вредна иодиредсед пица, тђа Сида Пачу, која је била и ирва благајкиња ове задруге. Она и сад, као подпредседница води рачуне и бригу око српског забавишта те се заиста може рећи, да је десна рука врле иредседнице. Осим тога морам напоменути, да има само још неколико чланица, које су без прекидања, за време од свих 20 година били чланови ове задруге. И њима нека је хвала на труду и заузимању њиховом. Добротворна. задруга ова, подпомогнута од црквене и политичне општине и од вигае илеменитих ириватних особа, чинила је и чини много добра. Она изда сваке године, на одевање сиромашне, за школу способне депе 300—350 Фор.; тим начином не само да омогући да 70 —80 сиромашне деце могу редовно школу нохађати, него се стара и за душеван и уман напредак исте деце. Осим тога даје и сиромашним ђацима из средњих школа одела, књига, путног трошка а кад кад и новчане прииомоћи. Имала је и својих иитомаца и питомица, од којих су њих 7 омогућени. да радом својим издржавају нородицу. Осим тога даје сиромашним остарелим удовицама, које су за рад неспособне редовне мееечне новчане припомоћи, зими сгрев, а о великим празницима још и ванредне припомоћи било у новцу, било у оделу, храни и т. д. Болесне сиромахе снабдева по преноруци лечничкој са потрсбппм лековима. За рањепике српске је

54

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4.