Женски свет

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

РАЗНО.

на дну остави се у котлу да се стине. Тај сапун је врло добар и кад се тако кува никад се неће покварити. Федора М.

Федора М.

Уље као лек. Нама је познато ; да наш народ уиотребљује као лек за оболеле уши. маслиново уље. А окушали смо и сами то. Кад год нас је уво засевнуло или иначе заболело без да смо осетили какав оток ил рану у увету усули смо мало топла уља у уво и подржали неко време, па је бол одуминуо и уво је прошло за једну ноћ. Сад ирепоручује неки иноземски лечник, као што “Sk. Yrf.“ вели, да се маслиново уље с успехом може употребити и код око бол»е. Ако око ноцрвени или оболи, ваља, вели намазати веђе овим уљем, па ће проћи. Тако исто ако унадне у око трун, ваља усути у око каи овог зејтина, на ће трун одмах изићи из ока.

Гђа Јулка Радовановићка начелница добро творне задруге Српкиња Новосаткиња изабрана је у редов. скупу београдског женског друштва од 21. Фебруара о. г. за почасну чланицу и 'УРУчена јој је диплома ночасти од истог друштва, Ово је нрва копча духовне свезе ово и оноетраних Српкиња, а уједно и лен знак будне евести наших Српкиња, којим доказују, да и оне с пажњом прате јаван рад наших женских задруга и да знају ценити и уважавати заслуге иојединих раделица на овом хуманом и просве тном иољу ког су великим делом примиле у своје руке ове задруге. Слава београдском женском друштву ! Живела гђа Јулка Радовановићка начелница Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња! Новосаткиње Бовићу. Бовић је малено село близу Г. Карловца. Године 1886. изгорела им је црква и они својом муком п народним прилозима подигну нову цркву. Али за ту цркву је требало и утвари, јер су и оне погореле, и на молбу те општине нрими се те лепе и племените дужности гђа Ева удова Радуловићка, да иозове Новосаткиње да ту цркву украсе својим дарцима, и Новосаткиње се обилно одазову.и приложише ове дарке светом храму бовићске црквене општине, што иоказује богату хришћанску свест у наших матера. Ево нек да рови сами говоре о том : Iоспође: Ева удова Радуловић' икону св. Саве и благовешћа ; СоФија Л. Дунђереки, веле поседница: барјак свилен и плаштаницу; Марија И. Вучетић: путир позлаћен; Милева Ђ. Вукичевић: велики крст иозлаћен на св. траиезу; Марта Кондороши: два чирака на св. трапезу; Ангелина Поповић : свилен барјак; Љубица Н. Димовића: велику кадионицу; Марија Ђ Поповића; велики чирак на св. траиезу; Милица С.

Барић: кандило пред раенетијем и икону св. архангела Михаила целивајућу; Катарина Мијатовић: кандило пред икону мајке божије и два иешкира; госпођица Љубица Б Михајловић: ка шику сребрну с нозлатом за причешће: Катарина Балта две иконе: св. Николу и св. архангела Михаила и 2 нешкира ; Амалија нл. Стратимировић: икону Воскресенија; Ана М. Манојловић: велику икону св. Димитрија; Јелисавета удова Дера: икону Усненија Богородице и златан иешкир; Анка Пајевић велику икону: Збор, св. Николу, матер Божију и св. Јована; Јулијана Рајић: икону мајке Божије; Марта Л. Станојевић: икону св. Ђорђа и Распетије; Евица Владар: икону св. Николе целивајућу; Ленка Михајловић: икону св Параскеве; Анастасија ил. Мајна од Фине свиле покривач за налоњу за еванђелије; Катица Нешковић: од црвеног со мота са златним портом покривач; Н. Н. свилену завесу на Мајку Божију; Марта П шовић: свилен застирач; СоФија Стајић: велик чаршав на св. трапезу; Јецка Натогаевић: везен чаршав на трапезу; Олга Д. Ћурчића: завесу на двери; Љубица Велимировић: два дечија стихара; Катпца Ђ. Поповић: стихар и иешкир; Марија Плавшић: стихар и,иешкир. У сандуку у коме је гђа Ева удова Радуловић послала икону св Саве и Благовјешћа, као екупителшца истих утвари било је приложено ово писмо : „Православној ipriCKoj општини у Бовићу. Драга и ноштована господо ! Будите задовољни, у колико вам је могл i моја снага и моја старост у седамдесетој години иринети св. вашој цркви. То нисам чинила из славољубл»а или Фале ради, не, него из чисте хришћанске дужности и љубави према св. цркви, коју тако исто љубим као и мој мили српеки народ, па макар он на крај света био, он је мени мио. Страшан је последњи час кад се човек са душом растаје и кад своје миле остављамо, носледња је реч: „опрости ми Боже грехе“, и када се причести, он помисли да му је лакше. А зашто? Јер смо сви грешници. Па за то, да нам Бог оггрости, учинимо у животу у колико је Бог коме дао, који матерајално, који у снази помозимо цркви народу па ћемо мање греха понети на онај свет. Ви, господо, велите, да ће те се за мене Богу молити да ми да млађану снагу, а ја би вас молила да ви мене још сада метнете у читуљу мртвих, јер ја сам стара и осећам се сваки дан да сам слабија, па су ваљда и моји дани краћи, а и доста их је, јер и мој живот у старим годинама није ружичаст. Сада мила господо, желим да Христово Воскресеније у добром здрављу, сваком задовољству дочекате и ироведете. С Богом остајте, а ја се нраштам и остајем ваша пријатељица Ева удова Радуловић.“ Трошкове вожње ових утвари на жељезиицу подмириле је наша многоцењена повереница госиођа Ева Радуловић, и ту су јој онет ири

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5