Женски свет

иожртвовањем за опште добро. Да је у нас толико добре воље за опште .ствари, толике љубави за добро народа свог, толико дурашности за напредан рад, не би пи међу нама овладао толики раздор, така несношљивост и оволики немар. да већ не можемо и не смемо да одиочињемо ништа ново, а стренимо за трајност и оних установа, што смо у боЈве дане исноди зали. У нашим рукама малаксавају већ све старије тековине, а нове се не иодижу све са велике страначке раздражеиости и нетриљивости. Могли би и у том погледу узети иример на овим нашим женским задругама МБих је, хвала богу, већ петнаест на броју, и ничу неирестано све нове и нове, на у свим тим задругама влада примерна jtyбав и слога, ма да и међу њима има разних мишљења у једном и другом друштвеном и нолитичком питању; ал оне зиају, да су се удружиле за једну оишту

и племениту цел, па их та светлест води иапред те и пе опажају међусобне нејед накосги. То је илеменито и иоштовања достојно! Тим иутем је ходила вкикиндска за друга Српкиња за свих минулих 20 год., а предњачила јој је њена уважена начелница; и не може бити, да тај лепи при мер те пајстарије наше женске задруге није уиливисао и на остале млађе посе стриме своје. Па са те њене лепе врлине и са тако нримерним ходом заслужила је та наша носестрима, да јој, на граници њена 20-годишња плодна рада за опшге добро, у име свију наших овосграних женских задруга, пугем овог заједничког органа на дан њене 20-год , ђурђевске победителне, прославе довикнемо од свег срца У име признања свог: Слава Вам, миле сестре наше Кикинђанке, живела ваша заслужна иредседница а наша дичпа ио сетсрима гђа Нина Пегровићка!

ПИСМО ДР. Ђ. НАТОШЕВИЋА.

Износимо овде на углед једно писмо нокојног Др. Г Б. Нагошевића, што је 1865. год. као кр. школ. саветник у Будиму, нисао своме, такође већ покојном брату Пери, по смрти матере им СоФије, којаје тада с одем живила у Ст. Сланкамену, у месту рођења, нок. Натошевића. Овим хоћемо да иокажемо, како-је пок. Натобии њежан и добар син, како је јако поштовао своје родитеље, те је онако и доживео, да су и њега његова деца више свега љубила. v - — По смрти материној преселио се доцније отац са сином Пером у Нови Сад, где је поштоваи и љубљен поживео до године 1880. Где овака нримерна л,убав и поштовање влада међу децом и родитељима, ту је божији ojiai ocjiob и сваки напредак. Нисмо гласи: Перо мили Брате! Зар тако на пречац изгубисмо нашу добру матер! Па ми ни речце не јави пре, него сгигоше телеграми у дваред, да је мртва! Закука жена и деца око мене, као да љас порази ко! Ма колко патио од зиме и на леду дошо би био што могу да помогнем! Родила ме је и изучила да номажем другима, а н.ојзи не нађе се на но-

моћи ! вал>да нисте могли преко леда и по овој мећави ни из Титела ни из Нова Сада довести доктора, да јој колко је можно одлакша. Страшио сам се увек, да ће у тој кући на непрестаном ветру, ci оном својом нарави, да сама све уради и сама надгледа, а са оним веИ од нре уваћеним деФектом на прсима, у овако доба пропасти! Сва три телеграма ваша ирими после 4 сата, кад више немого стићи на паровоз за Ки • кинду; а онамо још Ђура јави, да се Банатом неможе доћи. Сад не могу ни с које страпе доспети, него овде као окован плакати, кад ми се неда ни последњи ред видити је! Да могу прелетити, да и мртву изЈвубим руку, за она небројна добра, што је чинила! Добра наша мати, више је немамо! Никада више ! како је грлила децу и плакала кад сам полазио, као да је знала, да их неће нише грлити! На сад ни да је до гроба исиратимо! ни да се ту с вама око стара оца иађемо, да себи и њему плачући олакшамо, него ви плачете тамо, а ми овде сами! Кукавни отац наш! Ми изгубисмо највећс благо, матер, ал он све! За њега нема више радости, она му је била све; с њом је век провео, она му је била и остала једини друг, сад нема више никога, да га разговори и забави! ila чувајте га ви, разговарајте, не оставите сама, будите и обноћ око њега, дворите га да

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5.