Женски свет

нали су je и слушади сваку заиовед ље зину. Једпом ириликом прочита у неким повинама, како у Сибирији влада страховита губа и како нема номоћи тим песрећни дима; п онда се одлучи, да оде тамо, и да пенуни евоју давиашњу жељу да изближе уиозпа ову болест и да joj иађе лека ако је само иоле могуће. Готово певероватно изгледа. ирича како је оиа чула за пеку биљку, која расте на највишем се неру Сибирије, и која је једини лек про тив те страховите заразе. Да нотражи ову бнљку п да помогне овим несрећницима бнла је еад мета, којој је тежила. Дли од куда јој ередства, да то по стигне? Енглези нмају нословицу која гласи: ~Where is а wiil there is a way“ ; Где je воље, ту je лако наћи нута! И ту пословицу је опа оправдала делањем својим. Свуда су радо дочекали ову одважну женску. Преиоруком енглеске краљице примљена је и од руске царице, која ју је брзо заволела. Подстрекнути милошћу царице, номогоше јој мпоги, те се 1890. годипе кренула. ираћепа једним иолицајем у далеке крајеве Сибирије, где иутоваше по недогледним нољима. иокривеним снегом и ледом. Увијена у тоиле бунде журила се ова одважиа жепскиња, и без одмора је нутовала, праћеиа само од једне енглес кпње, Мис Филдове, која је знала руски, но и ова је наиусти, и сад је иутовала сама, сасвим сама. На гдекојим местимаје застајала, улазила је у колебе урођеиика, као и у јазбиие оних највећих несрећника прогнаника руских. Где год се нојавила, скуиили се људи око ње и она им је делила хлеба и друге хране, и тешила их је, што је боље могла. Неко време се ништа није чуло о овој одважној добротворци. Већ се нобојали нријатељи њезини, да је пропала. Онда се она изненада новрати у евоју отаџбину, пстина телом клонула и уморна, пуна тешких рана и пола смрзнута, али духом здрава, свежа и весела, са оном мирноћом у души, која је својствена еамо оним

племенитим људима, који пе познају пишта друго, осим љубави к човечапству. Па шта је ностигла тим евојим неуморним трудом и радом? Пошло јој је за руком, да у близини Велуиског у Сибирији ocnyje пасеобину, где ће шест болничарака, све православпе руске калуђерице, становати, и тамо се одати неговању тих несрећника. Сам цар руски је обећао да ће дати 5000 рубаља из своје приватне гаатуле, као припомоћ овом подузећу; а православна руска црква ће се бринути за оствареље истог подузећа. Одличне руске женскиље су се све ликом вољом одале на то, да нотпомогпу ову илемениту ствар, а па челу ових су гроФица Толстојева и жена ђенерала Костенда из Москве. Основало се више друшгава, која ће се нод управом женскиња старати, да ово иодузеће наиредује. Мис Марсден је скупила за ту своју цељ у Русији 20.000 рубаља. На путу своме .у Енглеску била је и у Верлипу. Овде иије нашла тако топлог одзива, каквом се надала; тај немар нриписују политичним одношајима између Немачке и Русије. Немице немају у опште воље, да се одају на тако далеке културне мисије, оне радије траже свој делокруг у близини својој. У Еиглеској је дочекапа Мис Марсден с највећим почастима. Епглеска краљица је одликовала у великој мери, а другатво „Ноуаl Society of Nurses“ иредало јој је орден; брзо су се и овде основала друштва. која ће да јој номогну леном под узећу њезином Сад оће ова племепита добротворка да отиутује у Америку, где ће да држи предавања о свом иуту и о стаљу у Сибирији, у нади, да ће и богате Америкапке задобити за своје нодузеће, јер Мис Марсден је намерна да оенује још једну насеобину у Сибирији. Можемо се надати. да ће и тамо у Америци наћи племените душе, које ће јој притећи у помоћ. За време свог бављења у Енглеској нанисала је Мис Марсден своја искуства и доживљаје у Оибирији Кљига, којаће ско рим изаћи, служиће на то, да одушевљава људе за ову нлемениту цељ, а и иа то,

108

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 7.