Женски свет

„Па дај ми бар још који талир не би ли ее могао прогурати. а ~Ta ja ти рекох да сам се већ и сад кад сам ти то дао усилио.“ >Ти ? Та ти имаш новаца као кише. А друго лако је теби ионешто искамџити“. „Ја то никад не чинимН Ја оназнм како се оп љути, како би ми најрадије бацио новац патраг. Ои је остао без пчега али је увек хтео бити каваљер, и био је осетљив до крајности, особито ако му је ко новредио сујету или гордост. Па како ми је моју услугу вратио са поругљивим осмехом којп му је око усаиа заиграо, ногледајући ме бајаги са пеке висине, потегнух н ја друге жице. „Ја би хгео да зиам хоћу ли свој повац за јамачно добити првога патраг“, рекох му. „Па мени се чини да си ти мало час рекао, као да ти није млого стало до тога“, рече Ервин сурово, и отресе неиео са цнгаре иа земљу. За тнх десет минута док смо говорили беше је готово сву нопушио. А ни мало се није освртао да је у туђој соби. „То ја писам рекао. Ја сам ти еамо твоју иопггену реч дао натраг. “ „Па добро. А пајиосле и не вреди због тих неколико талира цравити толика чуда п речп.“ ои је те речи нзговорио с презрењем, а пропратио их врло љутитим нагласком, иа онда се диже. „Али тих пеколико талира драги Ервиие мора да ти крај свега тога млого вреде. Та оии те ето сад тек иосле по годипе еетише да сам ја још на свету.“ Неки одвратап израз прелете иреко лика мога друга. „Та да, та да! а иотврди он разуздано, зграби шешир па онда загледа у мој рад „Та човече ти се баш мучиш. Та ти ништа не уживаш.“ „Ја ништа пе уживам? Како?“ „Па ја тако мислим. Ац с’ богом. Поздрави све код куће“, и тада оде. I'азуме се да га „нрвога" нисам видео. Хтео сам да га на обећање опоменем, али сам се предомислио. Оп доиста врло мало пма мислио сам ја, а дуга има сваки

ђак Али због чега се праве дугови, ту лежи враг. Ето он је дошао да ме потражи тек иошто му је требало новаца, а није нашао за вредпо ни да се извини што се до сада нисмо видели. Кад год сам отишао кући, увек сам посетио његову матер госпођу саветниковицу Лоновицу. Она је већ била стара. Ервина је добила тек у врло нозним годинама, на и опет кад год сам је ма и носле најкраћег времена видео, приметио сам да нагло стари, и да у свачем све више оскудева. Када сам сномепуо Ервина, говорила је она о њему увек само најленше, ал ја сам приметио да јој само нонос и стид недаду да истину говори. Јер она доиста пе имађаше пи чим да се похвали, ни у чем да се радује. Он се ирокартао и нроиио, и сваким даном све је више нронадао. Њој је иисао само онда, кад му је требало новаца; а ако му одма није иослала, иретио јој је да ће оставити Немачку и отићи у Америку. Јадна та жена млоге моћи није ока свела; а сваког месеца одлазила је крадом у заложницу, залажући тамо комад по комад адиђара где је све и нропало. Одкуда ће носле сама живети, то ци сама није знала Бадава сам једиом тражио по њеној соби стари енглески часовник, и тај већ давно беше продала. Она је јела сух окорели хлебац и нила воду због њега! Што је ио кад и кад од моје матере у крајњем очајању измолила, отео јој је он као што смо касније дознали свакад, и потрошио је све у најразвратнијем друштву за једно вече. Јадна жена ночела је све више венути од јада и муке, од кукања и глади, па и оиет иикад иије иреко њених усапа нрешлани једна окорна реч, којом би Ервина окривила. Матере! Божанствене мученице, где су венци којима би се ваша чела но заслузи вам могла окитити ! Мало но мало, па се без њена знања образова мала добротворна задруга. Моја мати која је све знала бешС то покренула, и тако јој иочеше сваке недеље слати но мало иотиоре. А свакад је у завежљају

120

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.