Женски свет

а мучно богме да настаје иа тежње, да се женска дотична покаже интересантном! Ломброзо сматра жену снособном за сугестију, али по нашем мишљењу није та сиособност у човека ништа мања Ломброзо вели, да жене лако верују, што им се ирииоведа, да оне у евашта верују, што пронађу и после чешћег употребљавања саме се напокон увере о истинитости оговарања, што су га оне саме раструбиле о својим нријатељицама Што Ломброзо овде модерно назива „сугестијом“, није у иетину ништа друго, него мало Фантазије, које у истој мери има човек као и жена. Има н. ир. опозидијоних посланика, који ће дотле тврдити, да је неки министар гори од простог злочинца, док напокон и сами ие иоверују у то. Фантазија, пишга друго! Нема на свету динелара, који није уверен, да његов конкуренат из исте улице ирави најгоре ципеле на свету; он зна до душе, да је кожа, од које његов коикуреиат ирави ципеле, од истог говечета као и она, од које он орави, али је оп њега толико пута огоУ Бечу 5/Ш. 1893.

ворио док напокон н сам нијс то нримио за готове иаре. Па опда да се замери каквој депој женској, када она стане тврдити па на иослетку и сама иоверује, да се њезина ривалкиња (у лепоти) мала, румени! Фантазија, ништа друго, а често богме ни Фантазија, јер историја о малању, о руменилу може случајно истинита бити! Што се напокон тиче дужности материнских, доказује ЈХомброзо, да жене морају непрестано лагати, да сакрију од деце ствари, којих не треба да знају. Тим додирује оно поље одгоја, на које смо ми нанред ноказали, а на које се талијански психолог врло мало обзире. Он у истину не изнаша много новога, да докаже, да је женин карактер лажљив. Што је старо, то су други боље рекли од њега, а оно мало новога није баш по свему ни истина. Не знам у опће, чему ове мале слабости женске тако строго узимати ?! А увек ће тек лепо звучити са румених усница женских оне истииа отрцане, али увек усхитљиве речи: „Ја те љубим“ и ако су кадкада лаж ! Ст. Ј. Ст.. .

ПОГЛЕДАЈ МЕ...

■ • тм je иуно oaja ■дјШчАлем драги кам !. Око ти је пуно čjaja, Око живи НЈгам! Погледај ме, нек умине Болнн уздисај ! Погледај ме, звездо сјајна, Пусти ока зрак! Погледај ме, зоро бајна, Гоии с душе мрак! Погледај ме, да с иогледа, Нознам шта је рај ! Погледај ме без погледа Живот сам је вај !...

K’o што је оистра роеа И мирис нролетње руже; K’o што је мајска зора Када је румен краси Ето . . . така си! . * Кад сс еетимо чица ти сјајних П ружица, што тн усне красе; Кад се сетим обрашчића бајних Тада са свим заборавим за се!

ХАЏИЈЕ.*

Шао (‘ваке године ноелије Рамазана (иоста) иду Мухамеданци иа ћабу (т. ј. на поклон у Меку и Медину) и од тада добију насдов Хаџије. * Овај емо чланак добили из женске руке u канда од Мухамеданке *

Ове је године врло млого Хаџија отигало па ћабу, меl)у’ којима и три жене, што врло ријетко бива. Рамазан је Мухамеданцима једини ност у години, који траје

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

103