Женски свет

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

РАЗНО.

Срнска монашка школа отворена је у манастиру Опову 12, (24.) децембра 1893. г. на свечан начин. Том чину присуствовала јсиЊегова Светост Патрнјарх српски, а били су заступљени: богословија и две срп. вел. гимназије у Срем. Карловцнма и Нов. Саду са својим изасланицима. За управитеља те школе постављен је Високопречасни архимандрит оповски г. Исак Дошеи. Завод за сирочад. Кр. уг. министар унутарњих послова пријавио је земаљском сабору, дн је намеран подићи 1894. г. у престоници завод за сирочад без оца и матере, што је сабор врло весело прихватио. На фонд сриске женске школе у Котору оставио је покојни Јоко Ивановић 2007 ®op. и молио је у својој последњој вољи, да се њему придруже и други Срби. Тој жељи покојниковој одазвали се ови родољуби и приложили: епископ которски г. Герасим Петрановић 200 ф.; Марко СтеФановић у спомен покојне му мајке Анђелије: 500 ®op. ; гђа Јованка и гђица Ана Клакор у спомен пок. Ники Клаковру 300 ф.; Анета СтеФановић у спомен себи и покојном јој брату Марку 300 ф. Слава оваким добротворима! Одевање сироте школске деце. Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња заодела је и ове, као и сваке годинс, преко 70 сироте женске дечице, поглавито обућом и издала је за то близу 170 Фор. Горњо-карловачка учитељска школа уписивала је ове школ. године само женску децу а уписала је у сва четир расреда 29 привравница? а затекло се још 27 приправника, те тако има тамо свега 56 приправника и нриправница. Међу приправчицама има две католичкиње н 1 јеврејкиња, остале су све Српкиње нравославне вере.

Живина наша има зими и на селу мршаву храну, јер домаћини не радо дају скупо зрно, да се свлачи с тавана, иа да се живини даје. С тога су домаћице из Немачке нашле пут, како ће и без зрна држати н гајити своју живину. Оне сачувају све, што се скиие еа стола : мрве, а особито зелен, која се у чорбу (супу) меће и кува. Тако исто љуске (ал чисте, добро опране) од кромпира. То све иомешају са нешто обична црна брашна и додаду ту мало соли и угоје своју живину. Ваши (уши). Тешко је сачувати децу, да се од млађих не нануне вашију у глави, а ове се истребе најлакше, кад се коса ошиша до главе, па се онда глава намаже јако сланом водом г или

испере јаким цеђем ; неки намажу главе обичном машћу. у којој има помешано истучена се мена од першуна, или намажу главе соком од бела лука, неки мажу и петролеумом, а неки ракијом и шниритусом. Ако ово не помогне у једанпут, може се ионовити и други и трећи пут; ал онда ће зацело угинути и ваши и гњидице. Ово се обично чини у вече, ире спавања, а ујутру се пере и чисти глава. Мраве да истребиш пз собе, пудрума или усиреме (гапајза). Помешај мало меда, ил сирупа, ил у води растворена шећера, са мало квасца од хлеба, иа на црепу остави тамо, где има мрави. Кад тога нестане, нестаће и мрави, јер је то за мраве отров. Мрави се могу и живи похватати и потаманити. Намажи само тањир сланином ил медом пак им иодметни; они се ту залепе, па не могу напоље.

Црногорска нрослава. „Глас Црногорца“ јавља, да ће Црна Гора свечано ирославити 1896 год. 200 годишњицу, како су Петровић Његуши примили у своје руке судбу овог гњезда српског. За ту прославу мисли се подићи на Цетињу образац првог митрополита из ове породице Данила I. и за то је раснисан стечај од 50 талира ко наирави пајбољи нацрт за слику пок, Данила I. а 1000 талира ко напише најбољу историју Црне Горе за ово 200 година. Забаве. Добили смо позив, којим нриређују забаву: а) сентомашка добротвориа задруга Срики■ ња у корист своје благајне 2 (14.) јануара о. г. уз суделовање г.г. Ивана М. Поиовића, Исидора Иванића, Милана Продановића, Јоце Пивничког, Бошка Кекића, Озрена Загорице, Паје 11. Илијћа, гђе: Ружице Поповићке и гђица: Олге Манојловићеве, Миле Биримчеве, Милке Манојловићеве и Катице Сремчевићеве. Улазна је цена 1 ®op. од особе; б) суботичка добротворпа задруга Срикињо такође у корист своје благајне 22. јануара (3. Фебруара) о. г. уз суделовање гђе Емилије Милоша Рајића судца код краљ. табле у Сегедину, гћице Сидоније Илијћеве учитељке музичке школе у Београду; г. Фрање Гале учитеља музичке школе у Суботици, г. Јудла, хоровође срп. читаоничког певачког друштва у Нов. Саду и неколико чланова срн. народ. иозоришног друштва. Улазна цена од особе 1 Фор. На каси 1 ф. 50 н.; мала галерија 2 ф., велика 1 ф. 20 н. в) Дубровкиње Срикиње одржале су своју забаву 6. (18.) децембра 1893. г. оиет у корист своје благајне.

Бр. 1 ЖЕНСКИ СВЕТ.

9