Женски свет

ском већу устао је иосланик др. Крајцл, те је упитао мвнистра : Шта мисли министар, кад ће бити женскиње припуштено даљем образовању, односно похађању уни* верзитета? Министар је одговорио на то питање. Одговор му је двојак. Прво, вели, неће да се упушта у нитање вишег, односно даљег женског образовања са социјалног гледишта. ЈЈруго, вели, што се тиче саме наставе, ту имаде да се реше и нека иредпитања н. пр. да се дозволи лекарска пракса женскињу (то зависи од министра унутрашњих дела), даље треба устројити сходне заводе за предсирему женскиња и т. д. Међутим ииак питање о вишем женском образовању сматра миниетар просвете n joiu као иитање буду£ности и . Као пријатељ женског света заинтересовало ме је ово питање у тој мери. да сам рнзбирао на све могуће меродавне стране, како би могао о теми коју више нроговорити у нашем ~Женском Свету“. који свакако имаде и ту задаћу: да ирати колико је могуЛе и важнија иитања, која се тичу оиштег женског наиретка. Питање женско није по свом трајању новина, као што би многи данас мислили. Од када се знаде за културно доба из разних споменика од то доба се повлачи са свим осталим питањима и женско питање, кога је сиже у овом: равноправни живот и рад на свима пољима са мушким нолом, и то се питање крстило „еманцииацијом^, којим се изразом служи особито новије доба. То најстарије културно доба човечанства, за које се знаде данас, протеже се од 3900 год. ире Христа па у данашње доба 1894. год. после Христа; ерго, то културно доба броји на 5794, скоро шест хиљада година. Разуме се, да је култура у току толиког времена преживљавала раине фразе , јер њом владаху разни народи, а у разна времена , под разним ириликама. Према том је сасвим јасно, да ie у том мењању било и женско питање исте судбине. Али се и то знаде, да је у нрво културно доба било женско иитање поволшо. Повееничар културне повеснице др. Ханак, навађа по најновијим считаним и преведеним панирусима Хамигских Египћана: да су женске биле на истом

стеиену са мушкима; шта више, женске су носиле и име иородично. (Види ~ Geschichte der Paed. bearbeitet von Dr. E. Hannak, 1890.) To )e особитог значаја, који може свак свестан појмити. Међу тим, ево, данас не можемо ништа позитивног рећи о женскињу. И ако је женско питање где где мало већма упалило, ипак саразмерно нема ничег апсолутног и позитивног ма да Нова Селандији имаде на влади женски пол. Саразмерно из свега можемо извести : да је одиста женско иитање „питање будућности“. А за што? Јер. као што видимо из најновијег културног доба, влада врло различито схваћање и заузимање меродавних личности и тела у културном свету. 0 том нас најбоље уверава, што споменути аустријски министар сматра данас женско питање за таково, које се може у будућности регаити! Exempla trahunt (од речи до речи значи: примери се пренашају) т. ј. што и како чини н. пр. аустријски министар, тако ће учинити министри и других држава Разбирајући, као што рекох, да се што нодробније о овом питању известим, дознао сам, да је још нрошли министар Гауч дао ово нитање на изјасњење многим научницима, међу које спомињем Алберта, медиц. проФ. на бечкој универзи И каково је изјасњење послао Алберт ? Он је мишљења, да женскиње још није за иотпуно и равноиравно образовање са мушким, што том није још време и што сметају разни узроци, које ваља прво отклонити. Тако су сигурно и остали изјавили, те видимо, да je и министар садањи истог оваковог мишљења. После споменутог министровог одговора све овдашње новине, политичке и неполитичке донеше само белешку о томе, али је и врло мало новина пронратило својом реФлексијом тај одговор, па било за било против. Колико се сећам, само је најопширније пропратио тај одговор „Учитељички Лист“. Па ипак у главном изилази, да је све то хладно нрема женском питању сад било из „убеђења“, било из мајмунисања, било из страха, било из мржње и т. д. Рекох, да је свет у главном хладан према женском питању. Не, шта више

Вр. 5 ЖЕНСКИ СВЕТ.