Женски свет

скога устава и овима ујемченн народно црквена аутономија српска, нису заклонили народну школу српску од тешке на вале државне превласти, која је као оно силовита бујица нрејурила бедеме, што су вековпма бранили и хранили најсветлије установе наше Сујета новога учења, што је потекла из мутних извора страних земаља, захвагила је и красну домовину нашу и прерушила је стару, хиљадогодишњу Угарску у нову државу, у којој се сударише наређења нових закона са неповредљивим начелима слободе стародавиога устава, су времене тежње са столетним предањем, државпа помоћ са богоданим и стеченим правима. Преврат мисли и морала изазвао је преврат целога државнога сустава. Преображај овај осетљиво је повредио и саму самосталноет и независност народноцрквене аутономије наше, а највише је заломио главни јој огранак: слободу народне наставе. Према овим тежњама српски сабори вазда су заступали особине, тековине. право, установе српскога народа, али глас срп ских сабора глас народа, остао је вапи]ући глас у пустињи. Бадава бејаху и сви напори највиших аутономних власти наших везане руке немогу да расплету мрежу, којом су за нлетене школе наше. Па шта сад! Велика је оевојачка моћ противне стру је; ту је држава, која законске границе своје све више проширује, а наше иотискује; ту је државна извршна власт, са изобилним новчаним сретствима, са читавом војском својих органа, још к томе уз њих и са њима на најширим основима развијена ревносна друштвена пропаганда. Према томе огроман је наш задатак, очајна је борба наша, ал срнски дух није малаксао ни у тежим, иеће клонути ни у данашњим нриликама. Новије појаве у па.шем народном живогу казују, да је и у нас силне воље, пстинског одугаевљења и големог пожртвовања; да отпорна снага народиа још није разривена несвесним упутарњим, бес целним зађевицама; да је будиа наша на-

родна, православна и правна свест, која скупља у једно снажно коло све синове сриске у обрану свога народног бића, На ово снажно коло, на свесне синове српске у том колу, гледамо ми у судбо носним часовима данашњим, у данима искушења нашег, окрепљени надом, да ће испунити тегаке ал нама свете дужности у великом делу народне самиобране. Од те самообране очекује брзе, издашне помоћи и српска осповпа гакола, којој се спрема нова напаст и погибија. Основна је школа основа, која чипп будуће нараштаје. Зар у њој да се зачиње клица народног расула! У основној школи ]е учитељ вођ, кога деца слушају, коме верују и следују. Зар тај вођ да ироноведа морал, мисли и осећаје нротивне генију српске нородице! Малу, невину, безазлену поводљпву дечицу љу.ља и заноси сваки ветар н-ауке. Зар вијор нротивнародне струје да их носи са рођених недара свога народа? Зар та школа, узданица наша, да буде иагпе очајање? Не, то не може да буде? Помозимо сами себи, па ће нам и Бог помоћи. Св. иатријарх , Богом постављени митроносни вођ нравославног иарода српског, пошао је напред нођимо и ми с њим и за њим. Прихватите и ви остали архшшстирн и иастири дело нашега спаса, да у све му узрастемо у ономе, који је глава, из које је све тело помоћу зглавака н свеза састављено и расте за раст Божји. Није ли школа неразлучиви зглавак од тела? И лцп стрлждЕтх едиих <удх, сх ниж% стрлждßт% вси оуди: лцнли же сллки г гсж единх оуда сх нижх радßк>тс/х кси оуди (Павле 1. Кор. ХП 26.). Помозите и ви иародни учитељи , ви сте највише нозвани, јер тиче се вашега uoзива, ваше муке и мучно заслужено при знања вашега благословепог рада. И ви ботати , ириложите ваш сувишак на недостатак, да се богатиге и у добрим делима; а и твоје име, сриска сиротино, нека се занише и засветли на даровним

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6.